Nova serija „Frojd“ sa elementima misterije, trilera i horora stigla je na Netfliks 23. marta 2020. godine.
Prvih osam epizoda govore o počecima Frojdove prakse kroz misteriozna dešavanja i njegove lične doživljaje. Tematizuju se i duševne traume njegovih pacijenata kao i skriveni život mladog studenta medicine koji je svojim teorijama provocirao savremenike. Širom sveta seriju može da prati 148
miliona domaćinstava na preko 30 različitih jezika.
U proljeće 1876. godine ništa nije ukazivalo na to da će devetnaestogodišnji student medicine Zigmund Frojd postati veliki naučnik i istraživač „bečke duše“. Naprotiv. On je bio na stipendiji u Istraživačkom centru u Trstu gde je, izmučen siromaštvom i razočaran zbog prve ljubavi, secirao jegulje.
Njegov profesor anatomije divio se spretnosti mladog studenta. Frojd je napisao disertaciju o kičmenoj moždini nižih vrsta riba 1881 godine, iako neće imati previše uspeha sa njihovim proučavanjem.
Nakon studijskog putovanja u Pariz 1885. godine počinje da se bavi psihopatologijom i otkriva korak po korak duševnu strukturu čoveka. Bavljenje željom i agresijom, potiskivanjem nagona i neurozom bio je veoma hrabar poduhvat. Ko uopšte želi da čuje da ne vladamo sobom, već da Nesvesno u
nama igra ringišpil i da je naš doživljaj drugih samo vrh ledenog brega? Ponori u koje je Frojd zakoračio izmenili su sve – umetnost, nauku i društvo. Ukratko, sliku o čoveku.
Danas Frojd spada u naučnike čije se reči najviše citiraju i njegova popularnost ne prolazi. Knjiga „Tumačenje snova“ koju je napisao pre 120 godina i dalje je aktuelna.
„Bio je genije“
„Prepoznao je trenutak, jednostavno je bio genije“ naglašava profesor Alfred Pric, rektor privatnog bečkog Univerziteta Zigmund Frojd. „Frojd je vodeća figura razumevanja moderne duše“. Imao je svoje slabosti, ali morate ga posmatrati u celini, kao istorijsku ličnost. U našoj oblasti ne postoji niko nalik njemu“. Bilo je izvanredno kako je razvio psihoanalizu kao metodu podučavanja. „Pokazao je, da posebnim odnosom, uz mnogo poštovanja, ljudi mogu da se izleče i da im se olakša život“ izjavio je Pric. Pružio je olakšanje „ludima“ koji su zakoračili u njegovu praksu u bečkoj ulici Berggase 19 tako što im je omogućio razgovor uz ležanje na kauču koji mu je služio kao instrument u terapiji.
U Beču će se 2021. i 2023. godine održati kongresi posvećeni Frojdu koji će okupiti ukupno devet hiljada učesnika iz celog sveta.
Takođe, Frojdov muzej u Beču biće ponovo otvoren ove godine u maju. Muzej se nalazi u nekadašnjem stanu u kome je Frojd živeo sa porodicom od 1891. do bekstva u London pred nacistima 1938. godine. Na istoj adresi se nalazila i praksa. Pored različitih eksponata poput Frojdovog kofera i štapa posetioci mogu da uživaju u pogledu kroz prozor i da vide bogatu sakupljenu građu u vidu pisama, fotografija i novinskih članaka.
Muzej Zigmunda Frojda
www.freud-museum.at/en/
