Prema preliminarnim podacima austrijskog Zavoda za statistiku, prošle godine je registrovano 77.296 rođenih, što je 6,5 odsto manje nego 2022. i čak 10,2 odsto manje od proseka u godinama pre pandemije od 2015. do 2019. godine, saopšteno je u utorak. Nasuprot tome, bilo je 88.744 umrlih, što znači da je rođeno 11.448 ljudi manje nego umrlo. To znači da Austrija četvrti put zaredom ima deficit nataliteta.
Prema rečima generalnog direktora austrijskog statističkog zavoda Tobijasa Tomasa, privremeni broj umrlih u 2023. godini bio je 7,1 odsto iznad petogodišnjeg proseka pre početka pandemije Covid-19. Ako se uzme u obzir rast stanovništva i promene starosne strukture, u protekloj godini i bez pandemije, očekivalo bi se nešto više umrlih nego u godinama od 2015. do 2019. godine.
Konačan broj umrlih trebalo bi da bude nešto veći, između ostalog i zbog kasnih registracija – procenjuje se na oko 90.000. Za očekivati je znatno manje kasnih prijava kada je reč o rođenju. Očekuje se da će konačan broj biti za oko 300 do 500 dece veći.
U odnosu na 2022. godinu, u svim saveznim državama zabeležen je značajan pad nataliteta. Najviše u Tirolu sa minus 9,2 odsto, a slede Gornja Austrija i Gradišće sa minus 7,8 odsto. Najmanje je opao broj novorođenčadi u Štajerskoj i Forarlbergu (minus po 3,3 odsto).
Preliminarni bilans živorođenih i umrlih u 2023. godini bio je pozitivan u tri savezne pokrajine. Najizraženiji u Beču (plus 1226). U šest saveznih pokrajina bilo je manje novorođenčadi nego umrlih, posebno u Donjoj Austriji (minus 5.518), Štajerskoj (minus 3.138) i Koruškoj (minus 2.242).
(Heute.at)
