Poređenja radi, prosek EU iznosi nešto više od 10 odsto. Poslednjih godina postoji pozitivan trend u potrošnji po stanovnika i rastu tržišnog udela, piše Agrarhojt. U 2023 godini, u poređenju s prethodnom, prodaja eko svežih proizvoda porasla je za 5,3 odsto na oko 873,6 miliona evra, ali je pala u kategoriji drugih – prerađenih organskih proizvoda za 2,8 odsto.
Istovremeno, pada broj ekoloških farmi. Od 2022. do 2023. ugašeno je 930 gazdinstava, odnosno četri odsto. Prošle godine ih je bilo 24.148 što je 22,7 odsto od ukupnog broja.
Smanjio se i broj površina pod ovom vrstom uzgoja, za 10.000 hektara, odnosno manje ih je za 1,5 odsto a ukupno se obrađuje 695.180 hektara.
Predsednica udruženja „Bio Austrija” Barbara Riegler kao glavni razlog za ovaj pad vidi u činjenici da poljoprivrednici nisu mogli da ostvare dovoljan prihod jer su prodajne cene bile preniske, a operativni troškovi su istovremeno znatno povećani.
Kako bi podstakli ovu vrstu proizvodnje tamošnji ministar poljoprivrede nedavno je predstavio paket vredan 360 miliona evra, ali u tom udruženju smatraju kako će ovo samo otežati situaciju jer ograničava poljoprivrednike.
Kako je objavljeno u avgustu prošle godine, sličan trend postoji i u Italiji, koja je rame uz rame s Austrijom po uspešnosti u ekološkoj proizvodnji. Nedavno je objavljeno da ta zemlja nema preciznih podataka o broju onih koji napuštaju sektor, ali oni koji odustaju uglavnom pravdaju izlazak iz tog posla visokim troškovima sertifikacije i većih administrativnih zahteva, što je posebno problem za male proizvođače.
(politika.rs)
