To je neznatno više nego 2020, kada je 60% ispitanika reklo da je zadovoljno demokratijom.
Prema mišljenju 37% ispitanika demokratija u Austriji funkcioniše veoma loše ili prilično loše.
ADL, koju vode Univerzitet u Gracu i Univerzitet u Kresu, analizira stanje demokratije u Austriji od 2018. godine. U njihovom istraživanju Radar demokratije, koje se sprovodi dva puta godišnje, učestvuje oko 4.500 ljudi starijih od 14 godina.
Vođa projekta Katrin Praprotnik sa Univerziteta u Gracu sapoštila je da studija pokazuje da su mnogi nezadovoljni načinom na koji demokratija funkcioniše u Austriji.
Druga liderka projekta Kristina Hejncl sa univerziteta u Kremsu rekla je da se učvrstila želja za strukturnom obnovom u političkom sistemu.
Uprkos problemima, 87% ispitanika ipak smatra da je demokratija bolja od svih drugih oblika vladavine.
Procena stanja demokratije razlikuje se među starosnim grupama i prema političkom opredeljenju.
Stariji od 60 godina su daleko zadovoljniji demokratijom nego mladi između 30 i 44 godine.
Manje zadovoljne su pristalice desničarske Slobodarske partije Austrije ili vanpralamentarnih partija.
Odnos prema demokratiji je sličan i u ostatku Evropske unije.
Prema studiji koju su prošle godine objavili Fondacija Bertelsman i Fondacija kralja Boduena, samo 60% građana EU je bilo zadovoljno stanjem demokratije.
Najzadovoljniji su bili građani Holandije (74%) i Nemačke (70%), dok su najmanje zadovoljstvo izrazili Poljaci (35%), Italijani (40%) i Španci (46%).
(Euraktiv.rs)
