Posle toga je grupa mladića u viteškim oklopima i sa srednjevekovnim instrumentima uz muziku dočekala velikog župana Stefana Nemanju, kog će otelotvoriti glumac Nebojša Kundačina, prenosi Kurir.
– Mi imamo svoj put, jedinstvo i harmoniju. Podižimo braćo škole, bolnice i manastire. Ali svojom mudrošću ne veličajte se. Na svim svojim putevima gledajte da vam putevi budu pravi, i da se ne spotičete. Ne zaboravite milosrđe, i držite čvrsto pravdu i bratsku ljubav među sobom. Jedinstvo braćo, jedinstvo spasenja radi – rekao je Kundačina, na šta su odjeknuli bubnjevi.
Prisutnima se obratio i Milorad Dodik.
– Danas sam posebno ponosan što ovde sa vama delim ovaj trenutak u kome svi Srbi odaju poštu Stefanu Nemanji, dajući pečat ujedinjenja. Vekovi iza nas su uvek bili borba za državu, kao i danas. Ovaj spomenik je nak našeg odnosa prema tome, spomenik koji će nadživeti vekove, i svedočiti, o ujedinjenju tradicionalnog i modernog. I samo na taj način može da se gradi moderno, da se stalno sećamo šta smo bili. Vreme je da se vratimo našim temeljima, a to su Stefan Nemanja i Sveti Sava. Mi u Srpskoj smo zagledani u Srbiju i željni smo njene snage. Neka žive Srbija i srpski narod, gde god se našao, rekao je Dodik.
Posle Dodika, prisutnima se obratio i Aleksandar Vučić:
– Pre nego što počnem, hoću da kažem veliko hvala patrijarhu Irineju, za sve što je uradio za srpski narod. Trudili smo se da prethodnih osam godina da Srbiju obnovimo ali i da vratimo veru u sebe. Ovo mesto na kome stojimo nekad je bilo mesto koje je bila sramota za sve, a večeras sam srećan jer ovde gde stojim pa niz Nemanjinu nalazi se Hram Svetog Save. Uspeli smo da ga oslikamo, a tako ćemo obnoviti i Hilandar i celu Srbiju. Uspeli smo da zemlju ekonomski obnovimo i da je uzdignemo nacionalno.
– Pitamo se da li je ovih 23 metra Nemanji premalo. Morao je u svoju biografiju da objedini i dva sužanjstva, i brojna hrabra i viteška vojevanja, i mudru diplomatiju i odricanje od vlasti kako bi postao Sveti. Imali su Srbi Vlastimiroviće. Imali su Srbi Vojislavljeviće. Imali su Srbi i Vukanoviće. Imali su i Višeslava, i Mihaila i Svetog kralja Jovana Vladimira. Imali su Srbi i arhonte i kneževe i župane i kraljeve i svece – pre Nemanje. Da je Srbiji podario samo Svetog Savu, mnogo bi joj podario. Da je Srbiji podario samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi joj podario. A podarivši nam obojicu, podario nam je Srbiju, jaku, prvi put istinski centralizovanu državu, koja je umela da nađe svoj suvereni prostor između Istoka i Zapada, između prvog i drugog Rima – istakao je predsednik.
Vučić je naglasio da stati ispred Stefana Nemanje znači svest o tome da smo otkrili koren iz kojeg je nastala Srbija.
– Ovaj velelepni spomenik predstavlja ga kao odlučnog vladara, u čijoj se desnoj ruci nalazi mač, a u levoj Hilandarska povelja. Do Nemanje bili smo pleme, a od njega pa do danas smo državotvorni narod. Tu državotvornost simboliše mač. Tim mačem pravio je i gradio, a zatim čuvao i štitio Srbiju. Do Nemanje imali smo kulturu oponašanja i prevođenja. Od njega imamo kulturu kreacije, graditeljstva i pisanja. U kulturnom smislu postajemo punopravni član vizantijskog komonvelta. Tu pripadnost najnaprednijim kulturnim tokovima simboliše Hilandarska povelja. Ovo nije samo čin otkrivanja spomenika našem ocu, tvorcu države, svecu i onome od koga je sve počelo. Ovo je svojevrsan čin polaganja računa, o sebi, o svom identitetu, o tome šta smo naučili, šta znamo i gde idemo. Stati ovde, ispred velikog Stefana Nemanje, znači i svojevrsno pokajanje, za sve godine u kojima smo ga zaboravili, ali, istovremeno, i to je i svest o tome da smo konačno otkrili onaj koren iz kojeg je nastalo to veliko drvo koje se zove Srbija. Na Hilandaru, i dan-danas, niče loza, čudotvorna, sa mesta na kojem je Stefan Nemanja prvobitno bio sahranjen.
– Stati ovde ispred velikog Stefana Nemanje je i pokajanje, jer smo ga zaboravili. Važno je imati koren, ime i prezime. Jeste da istorija postoji u pričama, tačnim i netačnim, ali bez priča ne bismo bili mi. Ovaj spomenik je veliki jer je priča o nama velika, on je težak, jer je priča o nama često bila teška. On pre svega priča o nama, ko smo bili, ali ti šta smo danas i šta hoćemo. I kao što je on gradio zadužbine,moramo i mi da gradimo. Bez toga, bez svesti da je postojao neko pre nas, nijedan san o budućnosti nije moguć. MI imamo sadašnjost zbog svih njih.
Reč Srbija nije naša, oni su je stvorili stvarajući nas, iskovali od Sitnice do Marice, od Kosova do Kumanova, mnogo krvi i mnogo olova je u reči Srbija. Zato je toika obaveza. Nije bilo lako doći do ovog dana, nije mogla Srbija, nije imala čime, nije znala kako, dugo se plašila Srbija, stajala pognute glave. Trebalo je vremena, hrabrosti, da kažemo da nismo balkanski izrod, dežurni krivac, da opet stanemo na svoje noge. Trebalo je vremena da kažemo da nećemo tek tako da pristanemo da ne postojimo.
– Niko više neće smeti da Srbiju natera da se odrekne svojih reči i dela. Onima koji hoće da ovo izmeste poručujem, Nemanja i Sveti Sava su sidro i krst, nikada ih niko neće skloniti sa mesta na kojima su postavljeni.
– Sa velikom dozom optimizma smatram da će Savski trg postati verovatno najlepši javni prostor. Spomenik je dokaz da je istorija stvorila nas, ali da smo i mi u stanju da stvaramo istoriju. U ime toga i otrkrivamo ovaj spomenik, neka stoji ovde uzdignut, osvetljen, neka ga svi vide, i Srbiju kakvu smo svi napravili.
Svečanosti na Savskom trgu prisustvuju predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, te gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve …
Tu je i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici diplomatskog kora gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, te predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Ivan Stojiljković…
Iza zaštitne ograde na Savskom trgu se okupilo i više od hiljadu građana.
Spomenik impozantnih dimenzija napravljen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
(Kurir)
