– Evropska komisija sutra predstavlja godišnji izveštaj o zemljama Zapadnog Bakana i Turske. Od pristupanja Hrvatske EU pre pet godina tema proširenja za Austrijance je pala u drugi plan. Podrška pojedinim kandidatima na Zapadnom Balkanu, i pored blagog poboljšanja, i dalje je na niskom nivou, ali je interesantno da opada odbijanje – ukazuje Paul Šmit, generalni sekretar Austrijskog društva za evropsku politiku (OeGfE).
On je, povodom ispitivanja koje je sproveo OeGfE, rekao da postoji jedinstven stav po pitanju potencijalnih kandidata sa Balkana, izuzev Turske, čije članstvo u EU nailazi na veliko odbijanje.
Pristupanje Bosne i Hercegovine EU podržava 31 odsto Austrijanaca, a istovremeno 36 odsto odbija članstvo te zemlje, dok je 24 odsto reklo da im je potpno svejedno da li će ta zemlja postati članica Unije ili ne.
U slučaju Srbije 29 odsto podržava članstvo, dok 45 odsto odbija pristupanje, a 15 odsto je ravnodušno po pitanju prijema u Uniju.
Slično je i po pitanju Crne Gore, pošto 27 odsto Austrijanaca podržava članstvo, 39 odsto ga odbija, a 24 odsto kaže da im je svejedno.
Ista podrška članstvu Albanije i Kosova
Kada je reč o Makedoniji 26 odsto podržava članstvo, 41 odsto ga odbija i 25 odsto je ravnodušno.
Interesantno je da, kada je reč o mogućem članstvu Albanije i Kosova, Austrijanci imaju isti stav, po 23 odsto podržava članstvo, 46 odsto je protiv, a 22 odsto kaže da im je svejedno.
Na drugoj strani, kada je reč o Turskoj, samo devet odsto podržalo bi članstvo te zemlje u EU, dok 76 odsto odbija pristupanje Ankare Uniji, a 13 odsto kaže da im je svejedno.
Poređenje rezultata istraživanja u poslednjih osam godina pokazuje da raste podrška kandidatima sa Zapadnog Balkana, dok se poslednjih godina pojačao otpor prijemu Turske u EU.
Predsednik EK Žan Klod Junker rekao je da Srbija i Crna Gora mogu računati, u najboljem slučaju, sa prijemom u EU 2025. godine.
– Te dve zemlje do tada moraju preduzeti masivne napore, ako žele na neki način dostići taj datum. To se tiče pre svega oblasti osnovnih prava, vladavine prava, jačanja konkurentnosti. Za sve kandidate uz to važi da bilateralne sporove moraju rešavati pre potencijalnog članstva u EU, kako se konflikti ne bi uvozili u Uniju – objasnio je Smit.
Turska bez perspektive
On je kazao da, što se Turske tiče, treba da ostanu otvoreni kanali za razgovore, ali pristupanje Turske EU trenutno nema realnu perspektivu.
Inače, jedna četvrtina, to jest 23 odsto Austrijanaca, želi da njihova zemlja bude motor za prijem zemalja Zapadnog Balkana, dok 58 odsto smatra da to nije potrebno.
– Austrija već dugo podržava približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU. Činjenica je da se Austrija kontinuirano pozicionira kao aktivni partner u pristupnom procesu doprinela je da je proteklih godina došlo do smanjenja odbijanja članstva zemalja tog regiona u EU. Međutim, sve dok se u EU ne sprovedu reforme podrška daljem širenju i dalje će biti skromna. Istovremeno se članstvo regiona Zapadnog Balkana ne sme odložiti na sveto nikad, već mora snažnije nego do sada dospeti na dnevni red, kako bi se podstakao reformski proces u jugoistočnoj Evropi – smatra Šmit.
(Tanjug)
