Toplana će koristiti nalazišta termalne vode na dubini većoj od 3.000 kilometara koja će obezbeđivati daljinsko grejanje bez emisije ugljen-dioksida za 20.000 domaćinstava. Predviđeni obim ulaganja za ovaj projekat iznosi 80 miliona evra. Dobijanje dozvola za bušenje i gradnju planirano je u 2023. godini, dok se početak radova na bušenju očekuje u 2024. godini.
Za ispuštanje termalne vode neophodno je više bušotina prečnika oko 30 centimetara na dubini većoj od 3.000 metara što je oko sto puta dublje od najdublje metro stanice u Beču. Bušenje je tehnički zahtevno, ali se ne očekuju nikakvi efekti na površini kao na primer vibracije. Termalna voda se kroz jednu bušotinu transportuje na površinu pomoću pumpe, nakon izvlačenja toplote na površini, voda se vraća kroz drugu bušotinu u isto nalazište stvarajući zatvoreni obnovljivi ciklus. Dobijena toplota se uvodi zatim u mrežu daljinskog grejanja.
Korišćenje geotermalne energije u Beču je moguće jer se ispod površine austrijske prestonice nalaze vodonosni slojevi stenskih masa. Preduzeće „Wien Energie“ je zajedno sa partnerima iz oblasti nauke, istraživanja i industrije sprovelo obimna ispitivanja geoloških karakteristika pre donošenja odluke o započinjanju projekta.
„Korišćenjem geotermalne energije za snabdevanje toplotom dosledno sledimo naš klimatski plan koji treba da učini Beč ugljenički neutralnim do 2040. godine“, izjavio je Peter Hanke, član gradskog veća.
Preduzeće „Wien Energie“ planira da izgradi do četiri geotermalne toplane u austrijskoj prestonici do 2030. godine ukupne snage do 120 megavati. Do tada bi 125.000 domaćinstava moglo da se snabdeva daljinskim grejanjem iz duboke geotermalne energije. To bi odgovaralo godišnjem smanjenju emisije ugljen-dioksida od 325.000 tona.
(Foto: Johannes Zinner/APA)
