Projektom „Čista Srbija“ i Beograd planira izgradnju novih postrojenja da otpadne vode više ne idu u Dunav i Savu.
Istraživali smo kako su zemlje u okruženju rešile problem tretmana urbanih otpadnih voda.
Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija – prečišćavaju 100 odsto svojih gradskih otpadnih voda. Prečistače za kanalizacione mreže Austrijanci su počeli da grade sredinom prošlog veka i stalno ih unapređuju. U Austriji postoje 633 postrojenja, a najveće je u Beču.
„Od 1950-ih centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beču je prošlo nekoliko faza proširenja. Poslednji u 2020. odnosio se na tretman kanalizacionog mulja. Tokom 2016. i 2020. godine izgrađeni su novi anaerobni digestori. Na ovaj način se mulj može anaerobno stabilizovati i biogas koji je proizvod procesa stabilizacije može se pretvoriti u električnu energiju. Ne samo da smo energetski neutralni, mi smo energetski pozitivni“, kaže Karl Vegerer, rukovodilac u „Ebsvienu“, centralnom bečkom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda.
Osim što obezbeđuju deo energije gradu za struju i grejanje, rade i na podizanju ekološke svesti i organizuju posete učenika, studenata i turista njihovom postrojenju. Kako rade, vidi se i po analizi kvaliteta vode u rekama austrijske agencije za zaštitu životne sredine.
„Kvalitet površinskih voda u Austriji je generalno dobrog kvaliteta. Negde oko 40 procenata površinskih voda je vrlo dobrog i dobrog kvaliteta, 30 posto je umerenog kvaliteta, 10 nezadovoljavajućeg, a samo četiri odsto je lošeg kvaliteta. A Dunav je u Austriji dobrog kvaliteta, ovde preko leta imamo dosta kupača“, ističe dr Bogdanka Radetić iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije.
Dokle je stigla Mađarska u tretmanu otpadnih voda
U Mađarskoj se 53 odsto otpadnih voda tretira u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. Krenuli su od najvećih gradova.
„U Budimpešti se poslednjih decenija praktično 95 odsto otpadnih voda koje generiše celokupno stanovništvo grada prečišćava, i to u tri velika sistema. Zagađenje Dunava nam ponekad dolazi sa brodova“, navodi Laslo Papanek, Generalna direkcija za vodoprivredu Mađarske.
Budimpešta ima tri postrojenja za tretman otpadnih voda.
„Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Budimpešti izgrađeno je između 2007. i 2009. godine, na severnom delu ostrva Čepel u srcu Budimpešte. Evropska unija je obezbedila 65 odsto sredstava, a 20 odsto mađarska vlada, a grad Budimpešta 15 procenata iz kredita Evropske investicione banke“, napominje Laslo Debreceni, direktor budipeštanskog vodovoda „Vizmuvek“.
Redovno se radi analiza prečišćene vode koja se ispušta u Dunav.
Mađari vode računa o tome da jezero Balaton, njihovo more, ostane čisto. Postrojenja za tretman otpadnih voda počeli su da grade još pre 50 godina i zabranjeno je da se bilo gde u reke ili jezera ulivaju otpadne vode bez prethodnog prečišćavanja.
U Mađarskoj se urbana otpadna voda pre ispuštanja prečišćava u 605 postrojenja širom zemlje. Jedno od savremenijih je u Šiofoku kod jezera Balaton.
„Vrednost investicije je bila oko 22 miliona evra. Projekat je finansirala Evropska unija sa 66 odsto sredstava, a učestvovala je i lokalna samouprava i mađarska vlada. Biogas proizveden od otpadnog mulja pokriva oko 30 do 35 odsto ukupne potrebne količine električne energije za rad ovog postrojenja. Preko leta mnogo više, i do 70 odsto“, naglašava Žolt Eseš, generalni direktor kompanije “Water4all”, Mađarska.
Šta čeka Dunav kad uđe u Srbiju
Kada Dunav uđe u Srbiju, ne vodi se baš mnogo računa o tome šta se u njega ispušta. Pored kanalizacije i industrijskih otpadnih voda, zagađenje stiže i pritokama.
Iako u Beogradu već pola veka postoje planovi za izgradnju prečistača, još nije izgrađeno nijedno od pet planiranih, pa ni ono najveće koje je davno započeto u Velikom Selu, a čija bi izgradnja uskoro trebalo da se nastavi.
„Beograd će se rešiti preko nekoliko postrojenja koje mora da ima. Jedno od njih koje je najveće je Veliko selo, koje se nalazi u opštini Palilula i gde se uveliko radi projektno-tehnička dokumentacija i gde mi sada možemo da vidimo kako to postrojenje treba da izgleda. To će biti jedno od najvećih postrojenja, koje će isto imati tretman sušenja mulja, ali ono što je važno, to će biti jedno mesto gde će spaljivati mulj od koga će se koristiti energija. To je sve u fazi tehničke dokumentacije gde već možemo da vidimo koliki iznos sredstava će biti potreban za tako jedno veliko postrojenje. To prelazi oko 700 miliona evra“, objašnjava Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije.
U postupku pristupanja Evropskoj uniji Srbija treba da ispuni zahteve iz Poglavlja 27 koji se odnose na životnu sredninu, a tu su i standardi koji se odnose na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
„U narednom periodu ono što treba da uradimo jeste da imamo 359 operativnih, funkcionalnih postrojenja za preradu otpadnih voda i izgrađenu ili rekonstruisanu kanalizacionu mrežu. Mogu da kažem da u ovom momentu imamo četiri milijarde za ovu oblast, a tri milijarde iz kineskog kredita. To je za program Čista Srbija, koji pored samih postrojenja i kanalizacije, treba da izgradi i određene regionalne centre za upravljanje otpadom“, dodaje Sandra Dokić.
Kruševac primer za ugled
Od 43 postrojenja za tretman otpadnih voda, koliko ih ima u Srbiji, samo 32 su operativna. Jedno od savremenijih je u Kruševcu.
„Sa izgradnjom postrojenja sve otpadne vode na teritorije grada Kruševca su prikupljene i dirigovano usmerene ka postrojenju za prikupljenje i pričišćavanje otpadnih voda, gde se nakon svih tretmana u recepijent, Zapadnu Moravu, ispušta otpadna voda koja ima ekvivalent kišnice“, navodi Vladimir Milosavljević, direktor JKP Vodovod Kruševac
Nova evropska direktiva nalaže da postrojenja za tretman otpadnih voda moraju da budu energetski neutralna, odnosno da sama proizvode energiju za svoj rad, veći stepen prečišćavanja otpadnih voda i primenu principa „zagađivač plaća”.
(RTS)
