Strategiju razvoja za Podunavlje koja treba da unapredi privredni i društveni rast jednog velikog regiona prvobitno su Austrija i Rumunija predložile Evropskom savetu. Nakon dugog procesa konačno je odlučeno da predsedavajući koordinacioni biro bude u Beču.
Bečko koordinaciono telo „Danube Strategy Point“ (DSP) treba da izradi akcioni plan, koji će biti uspostavljen radi usklađivanja sa programima za razvoj Evropske unije. Gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig, tim povodom je izjavio: „Radujem se što je Beč izabran za sedište ‘Danube Strategy Point’. Za Dunavsku strategiju Evropske Unije zaslužno je intenzivno angažovanje Grada Beča poslednjih godina. Na čelu sa Rudolfom Šikerom kao šefom DSP-a Beč će staviti jasan akcenat na Dunavsku strategiju“.
Podunavlje je fascinantan region od izuzetnog strateškog značaja na Evropu. Ova reka je najduža u Evropi i na njenim obalama živi oko 115 miliona ljudi koji govore dvanaest različitih jezika i imaju drugačija privredna, istorijska i društvena iskustva. Tako na primer u 14 zemalja dunavskog regiona spadaju dve zemlje od najbogatijih kao i najsiromašnija od zemalja Evropske Unije, dok čak pet država nisu članice Evropske unije. Dunavska strategija je ujedno tema evropske susedske politike, a i politike Zapadnog Balkana.
U zadatke Dunavske strategije Evropske unije između ostalog spadaju: obezbeđivanje prostora za plovidbu, navigacioni sistem na Dunavu, ubrzavanje saobraćaja na granicama, izrada TEN-T mreža tj. oživljavanje železničke mreže, izgradnja sistema vodosnabdevanja, kanala i malih postrojenja, zaštita specifičnosti predela,naseljavanje kečige, jedne od najstarijih stanovnika Dunava, saradnja sa univerzitetima, povećanje privredne konkurentnosti i drugi.
Dunavski region nudi i turističke mogućnosti koje treba razvijati i podsticati kao i saradnju koja prelazi granice, kao što je Dunavski festival.
Suzbijanje korupcije i uspostavljanje uprave koja dobro funkcioniše, ne samo na državnom, već na regionalnom i lokalnom nivou, nisu samo neke od tema u fokusu Dunavske strategije, već i jedan od razloga zašto je Beču dodeljena njena koordinacija.
U okviru regionalne evropske politike planirane su četiri takozvane regionalne strategije: baltička, dunavska, alpska i jadransko-jonska strategija. Zamisao je da se aktivnosti komisije za sve navedene regione ujedine, da se jača bilateralna saradnja izvan granica i da se ostvaruju značajna poboljšanja u infrastrukturi, upravljanju i korišćenju sredstava.
