Skoro svaki drugi stanovnik čije je glavno prebivalište u Beču (47,8 %) ima ili strano državljanstvo, nije rođen u Austriji ili ima oba roditelja rođena u inostranstvu. Pri čemu najveći deo novopridošlih – sa izuzetkom 2015. godine – dolazi iz zemalja Evropske unije. Broj onih koji nisu Austrijanci tj. sa inostranim pasošem je u poređenju sa poslednjim izveštajem iz 2017. godine porastao sa 27 na 31 odsto, prenosi Eurocomm.
Stepen dobijanja državljanstva u Beču iznosi samo 0,8 odsto: „To znači, da od 1.000 ljudi koji sa stranim pasošem žive u Beču, samo osmoro dobije austrijsko državljanstvo. To je jedna od najnižih kvota u Evropskoj uniji kada je u pitanju dobijanje državljanstva“, izjavio je autor studije iz sekretarijata za integracije i diverzitet Filip Hamer.
Pozitivan razvoj beleži obrazovni standard. Kod imigranata koji su pristigli od 2011. godine udeo onih sa završenim srednjim obrazovanjem je 56 odsto. Prethodnih godina beleži se priliv ljudi iz trećih zemalja sa visokim obrazovanjem. Osim toga, nemački kao maternji jezik govori 52 odsto đaka.
Kada su u pitanju zaposleni u gradskim institucijama izveštaj pokazuje da je svaki četvrti zaposleni imigrant. Sa 34,7 odsto posebno se ističe oblast zdravstva.
Sa ovim izveštajem bečki gradska uprava želi da informiše o tome kako migracije deluju na obrazovanje, tržište rada ili sferu stambenog zbrinjavanja.
(dunav.at)
