Premijer Austrije Sebastijan Kurc je pre deset dana u Beču, na sastanku sa crnogorskim kolegom Duškom Markovićem, čestitao Crnoj Gori na “odličnim rezultatima”, navodeći da je njen ekonomski rast daleko iznad austrijskog.
Razlika u rastu sada postoji, ali austrijski BDP po glavi stanovnika iznosi 52 hiljade dolara, a crnogorski je na 7,8 hiljada dolara. Zbog toga su Crnoj Gori potrebne ozbiljne stope rasta na duži vremenski period da bi se ovi pokazatelji ekonomske moći izjednačili.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je Austriji za ovu godinu predvideo realni rast BDP-a od 2,2 odsto, ali već postoje indicije da će biti niži zbog lošijih rezultata u prvom tromesečju, dok je u naredne četiri godine procena rasta od 1,5 odsto. Procena MMF-a za rast ekonomije u Crnoj Gori je 2,4 odsto, Svetske banke 2,8 procenta, dok crnogorska vlada očekuje oko tri odsto. Tako je u ovom poređenju korišćena pesimistična procena za Austriju, a optimistična za Crnu Goru.
Ovakve dugodišnje procene ne mogu biti precizne jer je nemoguće proceniti kretanja ekonomije, inflacije, broja stanovnika i druge parametre, ali mogu grubo da pokažu ekonomske razlike između dve zemlje. Takođe u ovako dugim periodima sigurno će doći do nekoliko ekonomskih kriza i recesija, ali su mogući i ekonomski bumovi sa višim stopama, pa su ove cifre uzete kao prosek.
Da bi Crna Gora dostigla standard ovako razvijenih zemalja EU, matematika kaže da bi morala da ima mnogo veći godišnji rast BDP-a. Najveći rast Crna Gora je u ovom veku imala od 2006. do 2008. kada je dostizao i 8 odsto. Kada bi ostao na tom nivou Austrija bi bila dostižna za trideset godina. Sam BDP i njegov rast ne mogu biti apsolutni pokazatelji ekonomsko-socijalnog napretka nekog društva, ali ga političari najčešće koriste, naročito ako se njime mogu pohvaliti.
Predstavnik Svetske banke za Hrvatsku Arup Banerji je pre dve godine u uporednim analizama sa drugim zemljama EU naveo da će Hrvatska, sa tadašnjom stopom rasta od nešto preko 3 odsto, za devet godina dostići Slovačku, a za 26 godina Austriju. Međutim, nakon toga došlo je do smanjenja rasta u Hrvatskoj, pa je prognoze promenio na dostizanje standarda Slovačke za 21 godinu, a Austrije za 58 godina.
Italijanski ekspert Mateo Bonomi, sa Instituta za međunarodne odnose iz Rima, nedavno je kazao da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebno 60 do 100 godina da dostignu prosečan BDP zemalja Evropske unije. On je tada konstatovao da je glavna prepreka za razvoj Zapadnog Balkana manjak demokratije i vladavine prava, kao i česte političke nestabilnosti i skretanje pažnje sa ekonomskih tema.
(Blic)
