Od 19 klubova „iz regiona“ u treću rundu prošlo je samo pet, a za protivnike su imali, između ostalih, ekipe iz Malte, Lihtenštajna, Irske, Kazahstana, Farskih Ostrva i Islanda.
Sva četiri predstavnika Slovenije su već eliminisana, dok su iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine po jedan od tri tima uspela da prođu dalje. Istovremeno, Crna Gora je ostala bez oba kluba u kvalifikacijama za Ligu konferencije, Srbija je imala polovičan učinak, dok je iz Makedonije samo Škendija u trečoj rundi.
Slovenija je ostala bez tri kluba u Evropi nakon što je Muru eliminisao Sent Patriks, Olimpiju Sfintul Džordž, dok je Vaduz bio bolji od Kopera. Katastrofalnu nedelju za Slovence upotpunila je eliminacija Maribora iz kvalifikacija za Ligu šampiona od Šerifa, te će prvak ove zemlje nastaviti takmičenje u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Za nijansu bolji učinak imala je Hrvatska i to zahvaljujući Dinamu iz Zagreba, koji je uz dosta muke eliminisao Škupi, međutim rezultat Modrih ostao je u senci eliminacija Rijeke od švedskog Jurgordena i Osijeka od kazahstanskog Kizilzara.
Divlji menadžeri
Eliminacija Radničkog u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencija u dvomeču sa malteškom Gzirom jedno je od najvećih iznenađenja u ovoj fazi kvalifikacija za ovo takmičenje. Ipak, neuspeh Nišlija uklapa se u očajan rezultat klubova iz država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
Bivši trener Radničkog i nekada selektor fudbalske reprezentacije Malte Milorad Kosanović kaže da neuspesi klubova sa tog prostora nisu slučajni.
– Gzira je klub iz male opštine, praktično mesne zajednice, koja nema ni 10.000 stanovnika. Igraju utakmice na veštačkoj travi, samo ponekad im savez dozvoli da treniraju na prirodnoj, a ekipa je sastavljena od amatera, praktično im je fudbal dodatni posao. Pitam se kako je moguće da neki naš klub ispadne od takve ekipe. Odgovor je jednostavan – u našim klubovima najveći uticaj imaju divlji menadžeri, koji već u mlađim kategorijama uzimaju decu i čim napuni dovoljno godina da mogu da ga prodaju oni ga unovče. To je priča o našem fudbalu danas. Tu utakmicu je gledao i selektor Dragan Stojković – imao je i šta da vidi i posle se čudimo što u reprezentaciji ne igra ni jedan igrač iz domaćih klubova.
Kosanović tvrdi da je neuspeh Nišlija posledica lošeg stanja u srpskom klupskom fudbalu.
– Lako je sad tražiti krivca u Radničkom i reći da je odgovoran trener ili predsednik kluba, a zapravo smo krivi svi mi koji radimo u srpskom fudbalu. Veštački održavamo ligu sa 16 klubova, neki klubovi se održavaju na aparatima a drugima se deli kapom i šakom. Timovi koji igraju u Evropi nemaju dovoljan broj jakih utakmica, kvalitet ekipa je očajan. Moram da gledam utakmice našeg prvenstva jer mi je to profesija, ali, iskreno, to ne može da se gleda. Lakše mi je da prebacim na filmske kanale i gledam, recimo, neki vestern, tu bar ima nekog uzbuđenja i akcije – kaže Kosanović, i dodaje da je Crvena zvezda jedini „ozbiljan“ tim u Srbiji.
– Jedini tim u Srbiji koji ima i „glavu i rep“ i ima neku igru je Crvena zvezda. Ako na njih naiđe neki nevešti protivnik u Evropi može lako od njih da nastrada, što smo i viđali proteklih sezona. Zanima me na kom nivou je Zvezda ove sezone i jedva čekam njihove mečeve sa Pjunikom.
Kosanović dodaje da je prolazak Čukaričkog u treće kolo kvalifikacija potvrda da se u tom klubu dobro radi.
– Čukarički je jedini klub u Srbiji koji je na pravom putu. Privatni klub, zna se ko je gazda, on je doveo ljude koji se razumeju u posao, i trenere i direktore. Pametan je i ne meša se u stvari koje ne poznaje. Dovode mlade igrače iz regiona, sa njima se dobro radi, ubace ih u prvi tim i onda ih prodaju da bi klub mogao da se finansira. Možda ih prodaju prerano za moj ukus, ali ipak imaju sistem.
Poznati trener nije iznenađen neuspehom timova iz bivše Jugoslavije u kvalifikacijama za evropska takmičenja.
– U svim tim držvama je ista situacija kao i u Srbiji, možda čak i gore nego kod nas. Nema ko da vodi klubove, sve je manje talenata, lige su glomazne i timovi su bez kvaliteta. U svim tim državama je situacija u fudbalu odraz situacije u društvu, jer je sve manje stručnih ljudi. Pa ne može vlasnik pečenjare da vodi elektroprivredu jedne zemlje. Tu je Zvezda imala sreće da je na njenom čelu „vragolan“, koji je spreman na sve, ali koji zna i nešto o fudbalu. Treba reći da iza sebe ima i predsednika Srbije, koji je stao iza njih – smatra Kosanović.
Sistem koji funkcioniše
Čukarički je jedan od retkih klubova iz „regiona“ koji je u oba meča sa svojim protivnikom u kvalifikacijama za evropska takmičenja prikazao dobru igru i postigao po četiri gola. Iako je rival bio ekipa iz Luksemburga sportski direktor „Brđana“ Vladimir Matijašević smatra da je Rasing veoma kvalitetan tim.
– Neko može da kaže da naš prolazak nije neočekivan, međutim, tvrdim da je to ekipa koja bi u našem prvenstvu imala zapaženu ulogu. Ne mogu da kažem da smo postigli veliki uspeh, ali rezultat koji smo postigli nije za potcenjivanje.
Ekipa sa Banovog Brda u narednoj rundi kvalifikacija igra protiv Tventea, jedne od najkvalitetnijih ekipa u ovoj fazi kvalifikacija.
– Tvente je najbolji mogući protivnik. Nerealno je pričati da smo optimisti i da ćemo spustiti gard u mečevima sa Holanđanima, ali Čukarički je plasmanom u treće kolo odradio veliki posao. Protiv Rasinga smo imali „nož pod grlom“ jer bismo eventualnim ispadanjem puno izgubili. Sada smo u situaciju da protiv Tventea ne možemo gotovo ništa da izgubimo, a puno možemo da dobijemo. Najvažnije je da odigramo najbolje što možemo. Nama je bitno da dobro igramo u prvenstvu, kako bismo i sledeće godine igrali u evropskim takmičenjima. S druge strane, veoma je važno da u Evropi postignemo dobar rezultat, ne samo zbog Čukaričkog, već i zbog srpskog klupskog fudbala, kojem svaka pobeda u evropskim takmičenjima puno znači.
Matijašević nema objašnjenje za „pomor“ klubova iz regiona u evropskim takmičenjima.
– Eliminacije Osijeka i Rijeke su velika iznenađenja, jer se radi o kvalitetnim ekipama, sa ozbiljnim budžetima. Međutim, danas svi igraju fudbal, bez obzira što to zvuči kao fraza. Rekao bih da je u pitanju „balkanski mentalitet“, skloni smo da potcenjujemo protivnika koji je na papiru autsajder. Mislim da je to najveći razlog, jer ne može niko da mi kaže da Radnički nije kvalitetniji tim od Gzire.
Čukarički ima sve veću podršku u našoj fudbalskoj javnosti.
– Nije fraza kad kažu da je Čukarički „zdrava priča“. U klubu sam devet godina i dobro znam da smo rezultate postigli bez pomoći sa strane. Vlasnik kluba i nas nekoliko iz uprave smo uspostavili sistem koji funkcioniše onako kako svaki privatni klub treba da funkcioniše – plate se isplaćuju na vreme i prodajemo igrače kako bi klub mogao da opstane. Niko u Srbiji ne može da uloži pet ili deset miliona evra svog novca u fudbalski klub. Dajemo šansu igračima iz svoje škole i zato ljudi gaje simpatije prema Čukaričkom. Idemo svojim putem, želimo da budemo među tri najbolja u Srbiji, da redovno igramo u Evropi i da stvaramo svoje igrače. Sport treba da vode sportski radnici, da klubove vode biznismeni, a političari treba da se bave politikom – kaže za Danas sportski direktor Čukaričkog.
(Danas)
