Politički, kolaps SFRJ nije mogao biti sprečen, ali bi se ekonomski isplatilo da se spasi Jugoslavija, rekao je Holzner iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije (VIIV) u intervjuu za APA. Holzer je zapravo komentarisao ekonomske aspekte Jugoslavije, kao i ekonomski razvoj država nastalih nakon njenog raspada.
“To bi bila prednost za sve zemlje, posebno za Sloveniju i Hrvatsku”, rekao je izvršni direktor VIIV Holzner na pitanje kako bi se se reformisana Jugoslavija ekonomski razvijala u poslednje tri decenije, da je opstala. Holzner je istakao da su slovenačke banke ili hrvatski lanci benzinskih pumpi bili aktivni širom Jugoslavije.
“U Jugoslaviji su Slovenija i Hrvatska bile tehnološki lideri. Sada je, na primer, Hrvatska na začelju EU”, rekao je, misleći posebno na neprofitabilnu hrvatsku brodogradnju.
Trideset godina nakon kraja Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska ostaju najnaprednije bivše republike, ali njihovo vođstvo nad ostalim zemljama bivše Jugoslavije jenjava. Pristupanje Evropskoj uniji 2004. godine (Slovenija) i 2013. godine (Hrvatska) ne ogleda se jasno u razvoju bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, ističe ovaj bečki ekonomista.
Crna Gora je napravila najveći ekonomski skok unazad 20 godina, prebacila se na turizam nakon propasti aluminijumske industrije i stoga može sebi priuštiti visok deficit, objasnio je Holzner.
U maloj jadranskoj zemlji, koja je usvojila evro kao nacionalnu valutu, postoji dodatni potencijal za turističku ekspanziju. S druge strane, druge zemlje poput Srbije ili severne Makedonije “nisu potpuno neuspešne” oslanjajući se na jačanje svoje industrije, oprezan je Holzner.
Promena ekonomske paradigme kao rezultat korona krize mogla bi regionu dati ekonomski podsticaj. Holzner navodi trend “konvergencije” kako bi se smanjila zavisnost od proizvođača u istočnoj Aziji. Pored toga, plate u Srbiji su sada niže nego u Kini, naglasio je direktor Bečkog instituta. Već postoje znaci da su investitori više okrenuti jugoistočnoj Evropi nego istočnoj Aziji, kaže Holzner.
“Svi bi imali koristi od pridruživanja EU,” naglasio je Holzner o bivšim jugoslovenskim republikama izvan Unije. Konačno, domaća tržišta zemalja bivše Jugoslavije su toliko mala da je povećanje produktivnosti moguće samo uz pristup većem tržištu.
“To su male zemlje koje zajedno imaju polovinu grčkog BDP-a”, objasnio je ekspert APA. Ali bilo bi “gubljenje vremena” da zemlje čekaju punopravno članstvo u EU, posebno jer su uslovi za to pooštreni nakon “loših iskustava” sa Bugarskom i Rumunijom, pa postoje političke blokade.
Kao “mešovita ekonomija” sa otvorenom migracionom politikom, Jugoslavija je bila bolje razvijena od zemalja komunističkog istočnog bloka.
“Problemi usidreni u jugoslovenskom sistemu vidljivi su i danas”, rekao je Holzner, misleći na važnu ulogu menadžera u “samoupravnim” jugoslovenskim kompanijama ili na odnos prema valuti.
Zbog turizma i gastarbajtera došlo je do kalkulacija u nemačkim markama, zbog čega ljudi u regionu još uvek ne računaju u odgovarajućim nacionalnim valutama, već u evrima. Budući da devalvacija nije bila dozvoljena, rezultat je bila precenjena nacionalna valuta, visok deficit, kao i stagnirajuće zarade i visoke brojke nezaposlenosti, kaže bečki ekonomista.
Za Sloveniju je uvođenje evra 2007. godine imalo dalekosežne i ne samo pozitivne posledice, ističe Holzer. Pridruživanje zajedničkoj valuti omogućilo je jeftine kredite koji su, između ostalog, korišćeni za otkup preduzeća. Godinu dana kasnije, tokom finansijske krize, zemlja je došla na ivicu bankrota, državni bankarski sistem je teško pogođen, a niz vodećih kompanija prodat je u strane ruke. “Bila je to istorijska katastrofa za slovenačku ekonomiju”, rezimirao je Holzner.
(kurir.rs, index.hr)
