Viktor de Val je imao deset godina, a njegov deda Viktor von Efrusi skoro 80, kada je porodica pobegla od nacista u Englesku 1939. godine.
Jevrejska porodica Efrusi je živela u Beču dok ga nacisti nisu preuzeli 1938. godine.
O usponima i padovima porodice Efrusi i njihovoj kolekciji od 264 male japanske rezbarije koje se nazivaju necuki, Viktorov sin Edmund de Val napisao je bestseler Zec sa očima od ćilibara (The Hare with Amber Eyes).
Sada se porodica vratila u Beč i 90-godišnji Viktor de Val tražiće da ponovo bude državljanin Austrije. Novi zakon omogućava žrtvama Holokausta da dobiju nazad državljanstva koja su im oduzeta za vreme vladavine nacista, a da ne moraju da se odreknu sadašnjeg. Tako će Viktor ostati i Britanac.
„Ovo je neverovatan trenutak. Mislim da ovim moj otac, pre svega, želi da oda počast njegovom dedi,“ kaže Edmund.
Austrija je Viktoru von Efrusiju oduzela državljanstvo i preminuo je u izbeglištvu u Engleskoj 1945. godine. Edmund kaže da je porodici veoma važno što će mu posthumno biti vraćeno.
„Mi smo živi jer su neke porodice uspele da 1939. godine dođu u Englesku pred sam Drugi svetski rat. Viktor nije ostao samo bez imovine, već i bez domovine i državljanstva“.
„Vraćamo se. Vraćamo se Beču“, kaže pisac.
Kolekciju necuka sakrila je i sačuvala bivša služavka porodice Efrusi tokom nacističkog perioda. Nakon rata, vratila je rezbarije majci Viktora de Vala.
Mnoge rezbarije, kao i ona najpoznatija – zec s očima od ćilibara – sada su u centru izložbe o porodici Efrusi u bečkom Jevrejskom muzeju.
Više od 40 potomaka, među kojima i Viktor de Val, okupilo se na otvaranju u Beču.
Prošle godine, Edmund je na aukciji prodao 79 fugurica kako bi sakupio novac za izbeglice. Ostatak kolekcije, kao i arhivu porodice Efrusi, pozajmio je muzeju na duži rok.
„Jako volim kolekciju necuka“, rekao je de Val za BBC i dodao da je odluka da donese figure u Beč „politički stav“.
„Ove stvari bih stavio da mi stoje uz krevet u kome spavam, ali znam da to što su ovde u Beču omogućava ne samo da se ukaže na uništenje jevrejskog života u ovom gradu 1938, 1939, već i na današnjicu, na to što se sada događa u Evropi“.
Austrijski predsednik Van der Belen je na otvaranju izložbe upozorio da se Evropa suočava sa talasom desničarskog ekstremizma.
„Beč je dobio stranicu istorije o ovom gradu na kojoj su ispisane i najsvetlije i najtamnije strane“, rekao je on.
Za Edmunda de Vala istorija je „nezavršena“. Kaže da je zabrinut zbog porasta anti-semitizma.
„To je sada Austrija. Plašim se da kažem da je i Britanija takva, i Poljska, Budimpešta i Trampova Amerika“, kaže De Val.
Njegov otac je odlučio da traži i austrijsko državljanstvo i zbog Bregzita.
„Glupo i tako nepotrebno i štetno je što Britanija izlazi iz Evropske unije“, kaže Viktor.
Njegov drugi sin, Tomas de Val, kaže da će mnogi članovi porodice slediti njegov primer. Iako je Viktorov potez simboličan, Tomas veruje da je i praktičan, jer će uskoro ostati bez evropskog državljanstva.
„Ovo je velikodušan potez austrijske države. Verujem da će ga mnogi od nas shvatiti ozbiljno i prijaviti se za državljanstvo.“
(BBC na srpskom)
