Do pre 10 godina bili su REM, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih sastava krajem 20. i u prvoj deceniji 21. veka.
Objava na sajtu benda REM u septembru 2011. da se razilaze nije bila neočekivana, jer su o tome razmišljali i nekoliko godina ranije. Međutim, bili su jedan od najuspešnijih bendova u poslednjoj deceniji, a dokaza zašto sasvim je dovoljno kada se presluša kompilacija „Part Lies, Part Heart, Part Truth, Part Garbage 1982 – 2011“ kojom su se oprostili od fanova. Odluka, naravno, nije bila laka i taj bend do danas je ostao ono najbolje što je svako od njih četvorice uradio. Svi oni se i dalje na neki način bave muzikom, čak i „penzionisani“ bubnjar Bil Beri ponekad, ali je to daleko od onoga što su uspevali da urade zajedno.
Gitarista i kompozitor Piter Bak odmah posle razlaza benda počeo je da priprema solo album i da producira nove bendove. Novi album očekivao se i o pevača Majkla Stajpa svaki put kada bi snimio neki solo singl (kao početkom prošle godine sa „No Time For Love Like Now“ sa Aronom Desnerom iz The National) ili se pojavio kao gost na koncertima svojih prijatelja kao što je Peti Smit.
Danas preferira da ga ipak smatraju vizuelnim umetnikom, fotografom. U poslednje tri godine objavio je tri knjige fotografija. U prvoj, uz pomoć kustosa Džonatana Bergera, bilo je tu njegovih 35 fotografija, među kojima su i intimni portreti njegovih prijatelja kao što su River Feniks i Kurt Kobejn.
Drugu je uradio sa piscem Daglasom Koplendom, a upravo mu je izašla treća knjiga nazvana „Majkl Stajp“. Ponovo su to portreti prijatelja, porodice i ličnosti koje su ga inspirisale. Živi u Njujorku sa dugogodišnjim partnerom Tomom Dozolom, takođe fotografom.
„Ovo kao da sam pravi ja; muzika mi se ne čini posebno lakom. Fotografija je, za mene, mnogo lakša. Moje životno delo sa muzikom je neopipljivo. To je vid kreativnosti kakav ne možete da dodirnete. Ali zato pravljenje stvari kakve možete da dodirnete: vaza kakvu možete da uzmete u ruke, knjiga koju možete da stavite na policu, na primer… Meni je to fascinantno“, kaže Stajp u razgovoru za „Gardijan“.
Fotografije je, kaže, snimao oduvek, i kada je bio sa bendom. Hteo je da portretiše Džoan Didion, ali ga je ona odbila. Nije se pokolebao. U svom ateljeu u Njujorku fotografisao je Tildu Svinton, nedavno pesnika Džona Đorna, vaze ili korice knjiga sa imenima onih koje nije uspevao da fotografiše, ali mu znače, kao što je Lu Rid.
„Ja sam osoba puna strahova. Iskreno, ova knjiga je po mnogo čemu o ljudima koji za mene predstavljaju neustrašive ljude“, navodi on.
Gitarista i kompozitor Piter Bak, druga polovina kreativnog dvojca u REM, šest meseci nakon raspada benda potpisao je ugovor sa etiketom „Misisipi rekords“, najavljujući da će početi i rad na solo albumu. Pojačan pevačem i tekstopiscem Džozefom Arturom, prvi singl „10 Million BC“ objavio je tri meseca kasnije, a krajem te 2012. godine i istoimeni album.
U naredne tri godine objavio je još dva albuma, prvo „I Am Back to Blow Your Mind Once Again“ (2014) samo na vinilu, a potom i „Warzone Earth“ (2015).
Potom se priključio „supergrupi“ u kojoj su bili gitarist i pevač Skot Mekoni (The Minus 5), njegov raniji saradnik iz vremena REM-a bubnjar Bil Rajflin, gitarista Kurt Bloh i pevačica i gitaristkinja Korin Taker (Sleater-Kinney) i pod nazivom Filthy Friends objavili su singl „Any Kind of Crowd“ (2017), a iste godine sa Mekonijem osnovao je bend „The No Ones“ i te jeseni objavili su prvu pesmu sa njihovog maksi singla „Sun Station“.
Bak se, u međuvremenu, posvetio produciranju novih bendova i nije retkost da se povremeno pojavi na njihovim koncertima i svira sa njima. Upravo to je uradio u martu prošle godine, neposredno pred pandemiju, kada se u Portlandu popeo na scenu sa bendom Eyelids čiji je album potpisao kao koproducent, kao i sa članovima sastava Brothers of a Feather (akustični projekat članova Black Crowns).
Pojavio se i na albumu „Beat Poetry for Survivalist“ (2020) Luka Hejnsa, nekadašnjeg šefa benda Auters, kao i na njegovom albumu „Setting the Dogs on the Post Punk Postman“, objavljenom početkom ove godine, kao i na kompilaciji „Adam Schlesinger, A Music Celebration, Virtual Show“ na kom su različiti muzičari svirali u čast multiinstrumentaliste Adama Šlezingera, osnivača sastava Fountains of Wayne i Ivy preminulog pre godinu dana od posledica koronavirusa.
Basista Majk Mils prihvatio se ponovo instrumenta nedavno i rezultat je album „Amplificado“ sastava Split Single, čiji izlazak je najavljen za jun. Grupu Split Single predvodi Džejson Narduči iz pratećeg benda Boba Molda, a pored Milsa je tu i bubnjar Džon Vurster (takođe iz Moldovog benda).
Multiinstrumentalista Majk Mils, u REM-u zadužen za bas (i ponekad mandolinu i još ponešto), nakon razilaska benda posvetio se svojoj drugoj velikoj strasti, „fantazi sportu“, odnosno igranju američkog fudbala, košarke i golfa na internetu. Sa kolegama iz benda Bakom i Milsom svirao je u supergrupi „Baseball Project“ (zajedno sa Stivom Vinom i Lindom Pitmom) i sa njima iste godine snimio dva albuma: „Broadside Ballads“ (2011) i „The Baseball Project – Volume 2: High and Inside“ (2011), a tri godine potom i „3rd“.
Gostovao je i na albumu „alternativnog kauboja“ Džejsona Ringenberga „Nature Jams“ (2011) i na singlu Patersona Huda (iz benda Drive By Truckers) još 2012. Od tada uživa u igricama i vezi sa izvesniom Jasmin.
Bubnjar Bil Beri se, nakon 17 godina u REM-u, u pravom smislu te reči penzionisao. Otvorio je farmu nedaleko od Atensa u Džordžiji.
U jednom intervjuu od pre dve godine rekao je da mu taj posao zapravo odmor. U pauzama „odmaranja“ na farmi, svira gitaru i igra golf. Povremeno ipak sedne za bubnjeve sa starim drugarima iz benda. Poslednji put sa Bakom i Milsom, kada su nastupili kao Filthier Friends u Portlandu 2018. U dokumentarcu o „Losing My Religion“ prošle godine čak je i odsvirao svoj deo na bubnjevima.
„Nema bubnjara na celom svetu kao što je Bil Beri. Nijednog. Imam mnogo drugara bubnjara i svi me pitaju u čemu je njegova tajna. I ne mogu da kažem, jer ne znam“, ispričao je u istom dokumentarcu Bak.
(nova.rs)
