“Bili smo siromašni, ali kada se osvrnete na taj period, shvatite da je to verovatno bilo najbolje vreme u našoj istoriji. Bilo je to vreme mira. Moja majka je Srpkinja, otac Hrvat, a jedini problem u našoj kući je bio to što je otac pio… Bio je u jugoslovenskoj vojsci i oni su mnogo pili”, rekao je Bregović za Gardijan, prisećajući se svog detinjstva u Sarajevu.
Bregović ima, navodi Gardijan, živopisnu istoriju. Bio je glavna rok zvezda u nekadašnjoj Jugoslaviji, a nakon toga je pisao nagrađivane filmske partiture, komponovao za orkestar i postao najbolji promoter romske muzike s Balkana. Prodao je više od šest miliona albuma i sarađivao s brojnim muzičarima – od Igija Popa, Skota Vokera do pokojnog Rašida Tahe. Bregović sebe opisuje kao staromodnog tipa koji ne snima video-spotove i ne pojavljuje se na TV-u, a svoju muziku predstavlja putujući svetom na beskrajnoj globalnoj turneji.
Gardijan navodi da je Bregović odrastao okružen muzikom hršćana, Jevreja i muslimana koji su koegzistirali u gradu i to je period i uticaj koji slavi u delu “Tri pisma iz Sarajeva”. Bregović tvrdi da je glavni grad BiH “metafora našeg vremena, jer ono što smo videli u Sarajevu nakon 1991. godine sada vidimo širom sveta”.
“Danas smo dobre komšije, a sutra pucamo jedni na druge, jer smo različitih religija”, naveo je Bregović.
Pre dva dana Bregović je u francuskom gradu Renu predstavio projekat “Tri pisma iz Sarajeva”. Reč je o delu kojim dominiraju tri uglavnom instrumentalna odlomka u formi tri pisma – jevrejsko, muslimansko i hršćansko. Ta fuzija ima svoje korene u Sarajevu.
“Moj otac je amaterski svirao violinu i želeo je da njegov sin radi isto, pa sam kao dečak išao na časove violine. Međutim, bio sam više tip za gitaru. Sam sam učio da sviram, ne mogu reći da sam školovan”, ispričao je.
Sa 17 godina je počeo da svira, ali ubrzo je počeo da koristi droge i zbog toga mu je majka zabranila da svira. Četiri godine sledio je njene savete – upisao je studije filozofije na Univerzitetu u Sarajevu. Trebalo je da postane profesor marksizma, ali odjednom je dramatično promenio smer.
“Nisam polagao završne ispite i to me je spasilo te sudbine. Umesto toga sam postao rok zvezda i bio sam najveći. Moji heroji su bile britanske rok zvezde poput Led cepelina, jer ako sviraš gitaru, onda želiš da budeš poput ostalih zgodnih gitarista, poput Džimija Pejdža”, rekao je.
Novinara Gardijana interesovalo je i šta Bregović misli o Josipu Brozu Titu, a on je rekao da je Tito učinio mnogo dobrih stvari, ali da je propustio priliku da Jugoslaviju transformiše u demokratsku državu.
U tom slučaju, smatra Bregović, ne bi došlo do rata.
Za vreme opsade Sarajeva Bijelo dugme se raspalo, a Bregović se preselio u Pariz. Oformio je Orkestar za svadbe i sahrane, s kojim već 20 godina svira širom sveta i postao je najpoznatiji svetski predstavnik balkanske romske muzike. Otkrio je da će u narednom periodu u Mančesteru raditi nastavak opere “Karmen sa sretnim krajem” koja će biti bazirana na pričama migranata.
(klix)
