“U mojoj porodici se svi profesionalno bave muzikom: otac i majka su završili Muzičku akademiju u Beogradu- otac je kompozitor pesama za decu, a bavio se i muzičkom terapijom za decu ometenu u razvoju, majka peva u horu Opere Srpskog narodnog pozorišta, sestra je solista Baleta Srpskog narodnog pozorišta, a brat violista u orkestru Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Muzika je za mene bila svakodnevnica, sastavni deo života i odrastanja. U našoj kući se vrlo često pevalo – tata bi svirao klavir a mi, deca, bismo pevali dečije pesme. Skoro svakodnevo smo išli sa mamom u Operu gde smo prisustvovali njenim probama, a i učestvovali kao deca statisti u mnogim operama. Mislim da se tu probudila ljubav ne samo prema muzici, već i prema sceni. Kad sam već krenula u školu, roditelji su me vodili na koncerte klasične muzike i na koncerte učenika u muzičku školu. Tu sam prvi put čula violončelo kao solistički instrument, izdvojen iz orkestra i odmah saopštila roditeljima da želim da sviram taj instrument. Možda me je privuklo to što je violončelo instrument čija je visina i boja tona najbliža ljudskom glasu, a možda je to samo bila- nepogrešiva intuicija”, priča Irena.
Osvojila je mnogobrojne nagrade, a pobjednica je mnogih državnih, republičkih i međunarodnih takmičenja. Takođe je primala stipendije od kojih se posebno izdvajaju stipendija Fonda za mlade talente Republike Srbije, kao i stipendije Konzervatorijuma grada Beča za postignute rezlutate tokom studija te stipendija fonda Rotarie.
“Od samog početka sam bila aktivna kao solista, ali i kao kamerni i orkestarski muzičar. Bilo je tu zaista mnogo takmičenja i najviših nagrada, kao i značajnih koncerata i zaista je nemoguće izdvojiti bilo koju nagradu ili nastup. Svaki je bio vrlo značajan za sebe jer je predstavljao još jedan korak dalje na mom muzičkom putu. Osobe koje su najviše uticale na moj razvoj su svakako bili moji profesori. Moja prva profesorka u nižoj i srednjoj muzičkoj školi Judit Josifoska, a zatim tokom studija Dejan Božić na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i Jontscho Bayrov i Christoph Stradner na Konzervatorijumu u Beču. Njima dugujem najveću zahvalnost za ostvarenje svih postignutih rezultata”, kaže Irena.
Ipak kaže da su joj jedna nagrada i dvije pohvale posebno drage.
“Dobitnica sam Pokrajinske nagrade za postignute izuzetne rezultate u oblasti muzike i dve Specijalne pohvale Izvrsnog veca AP Vojvodine za postignute vrhunske rezultate. Ovakva priznanja uvek su kruna uloženog truda i napornog rada”, kazala je ona.
Irena je takođe podijelila svoje iskustvo pri dolasku u Austriju.
“Kada sam ja došla u Austriju sve je bilo teže nego danas za studente. Vize su se teže izdavale za srpske državljane (tada još nije bio bezvizni režim za turiste), nije bilo toliko naših studenata kao danas, studenti nisu imali pravo rada, a ni pravo da konkurišu za studentske stipendije. Smartphone još uvek nije postojao, pa samim tim i sve aplikacije koje nam danas mnogo olakšavaju komunikaciju sa porodicom i prijateljima koje smo ostavili iza sebe. Morala sam da imam određeno znanje nemačkog jezika, jer sam već na prijemnom ispitu imala test iz nemačkog. Ali muzika je univerzalan jezik, pa mi je to u nekim situacijama zaista bila velika vrednost. Svim sadašnjim i budućim studentima preporučujem umrežavanje- zahvaljujući savremenoj tehnologiji, danas su mogućnosti za to mnogo bolje. Ja sam dugo godina bila član bečkog ogranka Organizacije srpskih studenata u inostranstvu; po njenom osnivanju kao koordinator za muziku i kulturu a kasnije i kao potpredsednik. Tu sam sa kolegama uspešno organizovala puno događaja, a i stekla divne prijatelje”, rekla je Irena
Sarađivala je sa Sir Neville Marrinerom, kao i zvijezdama kao što su Ana Netrebko, Jose Carresas, Andrea Bocelli, i mnogim drugim.
“Sir Neville Marriner je svakako jedan od dirigenata koji je obeležio jednu muzičku epohu. Tada sam svirala kao član međunarodnog orkestra na poznatom festivalu “Martovski muzički dani” u bugarskom gradu Ruse. Uvek je pre svega čast, ali i velika odgovornost sarađivati sa takvim muzičkim velikanima. On je bio jedan od onih dirigenata koji već samim svojim nastupom i dirigovanjem kaže sve, i svi ga savršeno dobro razumeju. Ipak, možda najveća muzička zvezda sa kojom sam delila scenu je svakako Jose Carreras. To je bio božićni koncert i zaista je to veče vladala neka magična, pretpraznična atmosfera u bečkoj Stadt Halle. Od malena sam ga slušala i muzicirati zajedno sa njim na sceni bilo je kao ostvarenje jednog sna”, rekla je Irena
Irena danas radi kao profesorica violončela, a rekla je nešto i o budućim planovima.
“Svakako da nastavim sa koncertnim aktivnostima, ali i pedagoškim. Još u studentskim danima sam se time bavila, a u poslednjih par godina sve intezivnije. Usavršavala sam se na seminarima za posebne metode učenja muzike najmlađe dece. Trenutno predajem violončelo i kamernu muziku u privatnoj muzičkoj školi, a držim i privatne časove”, rekla je ona.
Ova sjajna, mlada djevojka priča i engleski, njemački, bugarski i italijanski jezik, a iza sebe ima nekoliko snimljenih CD izdanja.
(dunav.at)
