Mala, elitna izložba u Frojdovom muzeju u Beču prati nastajanje nadrealizma kao nove realnosti i njegovo rađanje iz psihoanalize pre jednog veka.
Nadrealizam je najkraće opisati kao prožimanje dve vrste prostora, realnog i zamišljenog, koji se seku kroz tela i stvari. Za nadrealiste, to znači postojanje dve ravnopravne sobe u kući ljudske egzistencije. Za psihoanalizu to znači da je jedna soba pogrešna i da iz nje treba evakuistati ljude dok je još vreme.
Nadrealizam posmatra prostore demokratski, kao dve vrste zdravlja. Psihoanaliza hijerarhijski, kao zdravlje i neurozu.
U ilustraciji te bitne razlike ovde pomažu Dali, Andre Mason, De Kiriko, Magrit i ostali autori iz privatne zbirke Klevan.
„Psihoanaliza i nadrealizam imaju mnogo dodirnih tačaka. Interes za iste teme, želju, čežnju, san. Ali, dok nadrealizam estetizuje slike između sna i realnosti, psihoanalizu zanima samo njihovo značenje. Ono što je za psihoanalizu običan instrument, za nadrealiste je krajnji cilj. Nadrealisti uživaju u nesvesnom, dok je za Frojda nesvesno samo kamen na putu kojim se ide“, naglašava Monika Pesler, direktorka Frojdovog muzeja.
Sinhrono nastali, nadrealizam i psihoanaliza su zauvek ostali vezani u produktivnom nesporazumu.
U Veneciji ove godine je nadrealizam nastupio sa političkom ambicijom. Odnosio se na tela sa ukrajinskih ratišta posečena upadom realnosti iz kolektivnih noćnih mora.
Izvorni nadrealizam je pre zaustavljao vreme, nego se njime bavio, kao na ovoj slici Pola Delvoa iz 1963, sa alegorijom iz Jevanđelja po Mateji o pet pametnih i pet glupih devica. Jedna fali – šta mislite koja?
„Frojda su nadrealisti vrlo zabavljali. Ali mislim da mu je vrlo laskalo to što su ga obožavali i stalno pokušavali da ga pridobiju za svoju stvar. Čitav život je razmenjivao pisma s njima. Tamna tirkizno zelena boja naših zidova je direktna referenca na ‘sobu sujeverja’ koju su Andre Breton, Marsel Dišan i arhitekta Fridrih Kizler dizajnirali za izložbu u pariskoj galeriji ‘Mag’ 1947“, dodaje Monika Pesler.
Zaustavljeno vreme obrađuju nadrealizam, pittura metafisica, hiperrealizam i minimalna umetnost.
Sa one druge, aktivne i ubrzane strane, stoje ekspresionizam, od figuralnog do apstraktnog, drip slike u stilu Džeksona Poloka, tašizam, informel, pop-art. Ta dva shvatanja vremena rastala su se kod Frojda, konkretno, na ovoj bečkoj adresi, Berggasse 19.
(RTS)
