On spada u najveće mesečevo kamenje koje je predstavljeno svetskoj javnosti. „Galb Inal“ je pao ne površinu Zemlje 2011. godine, a pronašli su ga nomadi u Mauritaniji. On predstavlja polovinu duplo većeg meteorita koji je pukao na dva dela. Drugi deo je isečen na komade koji se uglavnom nalaze u privatnim zbirkama, a jedan manji deo je upotrebljen u naučne svrhe. „Galb Inal“ je mesečeva breča sa crnom, sjajnom površinom, a naziv je dobio po selu u čijoj blizini je pronađen.
Dr Ludovic Ferrière koji je odgovoran za zbirku meteorita u Prirodnjačkom muzeju, dr Kristijan Keberl sa Bečkog univerziteta i naučnici sa Univerziteta Komenskog u Bratislavi objavili su saznanja o meteoritu 2020. godine. U publikaciji se navodi da je „Galb Inal“ bio prečnika između 18 i 26 centimetara i težine između 7 i 23 kilograma kada je ušao u zemljinu atmosferu. Kada je pao na Zemlju težio je 4,05 kilograma. Komad koji se nalazi u Prirodnjačkom muzeju težak je 1838,1 grama.
Pvi mesečev meteorit pronađen je 1982. godine. i upoređen je sa mesečevim uzorcima koje su doneli američki astronauti, članovi Apolo misija. U zbirci Prirodnjačkog muzeja nalazi se 11 različitih mesečevih meteorita, a poznato je oko 400 takvih meteorita širom sveta. „Njihovo proučavanje nam pomaže da razumemo ne samo Mesec, već i Zemlju“, izjavio je dr Ludovic Ferrière.
Prirodnjački muzej u Beču uspeo je da kupi „Galb Inal“ zahvaljujući donaciji Hatice Skartis (1930-2016). Ona je bila privržena Prirodnjačkom muzeju i bavila se astronomijom kao hobijem, pa je u testamentu naložila da Prirodnjački muzej od njenog nasledstva kupi meteorit za svoju zbirku.
