Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kreće između 332 evra mesečno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.
U Francuskoj, u kojoj je u toku galopirajuća inflacija, minimalac se povećao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji štiti prava radnika bori se za to da dostigne 2.000 evra mesečno.
U Španiji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mesečnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tražio povećanje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima usled pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, političari su podeljeni po tom pitanju.
Po poslednjim proračunima, Švajcarci u proseku zarađuju više od zaposlenih u drugim zemljama: 67.658,78 evra godišnje, što je trostruko više od prosečne zarade Italijana, dok Islanđani, Norvežani i stanovnici Luksemburga u proseku zarađuju oko 40.000 evra godišnje.
Prosečna godišnja plata u Nemačkoj je oko 31.000 evra, Francuzi u proseku zarađuju oko 21.000 evra, baš poput Italije i Španije, od kojih manje zarađuju Rumuni, Letonci, Mađari i Hrvati – manje od 10.000 evra godišnje.
Prema poslednjim analizama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je uzela u obzir kretanje srednjih primanja u Evropi u poslednjih 30 godina, Italija je na nezavidnom mestu u odnosu na ostale zemlje i takođe je jedina zemlja u kojoj se plate smanjuju umesto da se povećavaju.
Italije je tako doživela smanjenje plata za 2,9 odsto, za razliku od Španije u kojoj su one porasle za 6,2 odsto, Holandije sa porastom od 15,5 odsto, Francuske sa 31,1 odsto i Nemačke gde su cene porasle za 33,7 odsto.
Na listi deset zemalja čiji zaposleni imaju najveću prosečnu zaradu nalaze se: Švajcarska sa 4.900 evra mesečno, zatim Danska – 3.914 evra, Norveška – 3.795 evra, Luksemburg – 3.573 evra, Island – 3.221 evro, Austrija – 3.104 evra, Irska – 3.041 evro, Nemačka – 2.952 evra, Francuska – 2.791 evro i Švedska sa 2.770 evra.
Švajcarska je takođe i lider po kvalitetu života, ne samo zbog visokih plata već i zbog sigurnosti, usluga u privatnom i javnom sektoru, te odnosu građana prema prirodnom ambijentu.
Zbog galopirajuće inflacije, plate rastu u skoro celoj Evropi, osim u Italiji u kojoj se, bez obzira na ogroman rast cena, to nije desilo.
“U Evrozoni je inflacija dostigla 7,5 odsto, što će dovesti i do porasta plata u ovoj godini za 3 odsto”, izjavio je ekonomista i šef Centralne evropske banke Filip Lejn, rekavši da se tako nešto nije dogodilo u poslednjih deset godina.
Tako da, ako je prošle godine minimalac u Francuskoj bio povećan tri puta (ukupno oko 5,9 odsto) a sindikati su naumili da dođu do 2.000 evra, u Španiji je taj iznos dostigao 1.000 evra, a u Portugaliji se očekuje povećanje sa 705 evra na 800.
U Nemačkoj, 85.000 radnika čeličana pokušava da dogovori povećanje od 8,2 odsto, dok su zaposleni u hemijskom i farmaceutskom sektoru dobili ukupnu sumu od 1.400 evra. Minimalna plata će porasti sa 10 na 12 evra na sat a u Danskoj sa 10 na 14 evra po satu kako to traži sindikat.
Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Visentini, objasnio je da su “minimalne plate najveće u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, ali se trenutno radi i na velikim kampanjama u Belgiji, Španiji i Portugaliji i to na dva fronta, štiteći najsiromašnije kategorije povećanjem plata po zakonu i istovremeno povećavajući platu svaki put kada dođe do obnavljanja ugovora”.
(RTS/Agencije)
