Lideri EU 27 su tokom prvog, jučerašnjeg dana, usvojili zaključke o Zapadnom Balkanu kojima pozivaju na “ubrznaje procesa pristupanja”, “unapređenje postepene integracije” EU i regiona, ali su i naglasili važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Tu se navodi da Evropski savet “potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova” na Zapadnom Balkanu, izmeđuostalog i “kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju “normalizacije odnosa Srbije i Kosova”.
Tekst zaključaka ponavlja “nedvosmiselnu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana”, ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije. Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju “prava i jednak tretman pripadnika manjina”.
Evropski savet poziva na “brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja” u razgovorima između Sevrene Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.
Naglašava se i “spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH” i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj u primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji. BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. gdoine u Briselu, što bi “zemlji omogućilo napredak na evropskom putu”.
Nakon usvojenih zaključaka o Zapadnom Balkanu i odobrenih kandidatskih stausa za Ukrajinu i Moldaviju, EU lideri imali su večeru u Briselu na kojoj je jedna od tema bila podrška Ukrajini u ratu sa Rusijom, odnosima sa Turskom, a razmena mišljenja o predlogu francuskog predsednika, Emanuela Makrona o formiranju evropske političke zajednice.
(Euronews)