Zec je na tribini organizovanoj za rukovodeće radnike “Alumine” naglasio da je kompanija u pogledu tehnološkog razvoja uradila sve što je mogla, čak prevazišla i mnoga očekivnja, dodavši da njen poslovni razvoj koči statusno pitanje koje je vezano za stečajni postupak i, uopšte, kako je rekao, konfiguraciju odnosa države i preduzeća.
“Tehnološki razvoj i poboljšanje interne ekonomije moraju mnogo brže biti praćeni promjenama statusa jer postoji opasnost da se bez rješavanja tog pitanja fabrika ne može više modernizovati”, naglasio je Zec.
Govoreći o stablu tehnološkog razvoja “Alumine”, Zec je slikovito rekao da je suština te priče da se iz jedne bazične stvari penje sve više i što se više penje plod je sve osunčaniji, a samim tim i profit veći, ali i istovremeno ambijent u kojem funkcioniše zahtijeva statusne promjene, zahtijeva konfiguraciju vlasničkog preduzeća i sasvim drugi ambijent.
On je naglasio da, jednom riječju, u ova dva procesa, drugi mora vrlo brzo da stigne prvi.
Pitajući se kako obezbijediti harmoniju u ekonomiji, Zec je naglasio da društvo mora da shvati da je država sistem koja kreira stimulativni ambijent.
“Postoje dva načina vođenja ekonomije, jedan je da ljudi nešto moraju da urade, a drugi je da žele da urade. Najbolje su one države u kojima se daje šansa da ljudi žele da urade, a da država kontroliše da to ne bude na štetu drugih. Znači, da se podstiče kreativnost, a smanjuje redistributivnost”, pojasnio je Zec.
Zec je ocijenio da kolektiv treba da izdrži sve udare jer je to ogroman sistem.
“To je prekookeanski brod koji je vrlo delikatan, gde je posada ogromna i gde se ne može baš tako eksperimentisati i okretati taj brod. Nije to kajak, to je jedan sistem koji konstrukciono drži stvar, tu su motori ogromni i moraju da budu paženi i maženi”, rekao je Zec.
Prema njegovim riječima, ne može se eksperimentisati socijalno sa fabrikom, to se dosad i radilo, pa se desio stečaj i svi problemi.
“Eksperimentisati sa tehnološkim firmama i odstupati od bazičnog pravca pokazalo se da je loše jer ekonomija obima na najprizemnijem nivou prerade ne daje rešenje, Ovde samo materijalizacija novog znanja na poslu daje rešenje – drugog nema”, naglasio je Zec.
Zec je istakao da je u “Alumini” upravo potencirano znanje kao jedan od najbitnijih resursa u ovakvim sistemima.
“U ovakvim tehnološkim fabrikama znanje je osnov, jer ovde nije serijska proizvodnja da se efikasnošću može, umesto milion cipela, proizvesti 10 miliona. Ovde je tehnološka matrica u pitanju. Ovde je na višem stepenu stalno sve, i samo penjanjem uz to stablo tehnološkog razvoja može da se dođe do sunca, u protivom ostaješ u dubini senke”, zaključio je Zec.
(Srna)
