Evropski parlament je velikom većinom glasova podržao mjere koje je Evropska komisija prethodnih dana predložila kao dio paketa odgovora na krizu izazvanu pandemijom virusa korona u Evropi.
Usvojena je inicijativa za preusmjeravanje fondova kohezione politike, inicijativa za izdvajanje dodatnih 3,08 mlijarde evra za zdravstveni sektor, a podržano je dodatno finansiranje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.
Pored podrške poziciji Evropske komisije da bi predstojeći sedmogodišnji budžet EU trebalo da bude ”osnova” za ekonomski oporavak Evrope nakon pandemije COVID19, Evropski parlament se snažno založio i za uvođenje sistema evropskih obveznica za oporavak.
Predsjednik Evropskog parlamenta David Sasoli konstatuje da je pitanje obveznica nešto što su mnogi tražili i što je u centru paženje kada je riječ o pregovorima unutar EU o ekonomskom oporavku nakon pandemje.
„Evropski parlament je rekao šta misli i velikom većinom podržao planove za obnovu evropske ekonomije. Namjera nam je da se u tom cilju stimulišu i promovišu sva raspoloživa sredstva uključujući i obveznice za oporavak”, kaže Sasoli.
On navodi da će ovakav “jasan stav” Evropskog parlamenta predstaviti na sledećem sastanku lidera EU27 zakazanom za 23. maj.
Prethodno, lideri EU27 nisu mogli da se dogovore oko uvođenja zajediničkih obveznicao dnosno mehanizama zajedničke garancije za zaduživanje na evropskom nivou.
Ovakav instrument za prevazilaženje posljedica pandemije i opravak ekonomija tražila je grupa “južnih zemlja” predvođenih Italijom, Francuskom i Šapnijom.
Sa druge strane, Holandija, Nemačka i Finska predvode tzv “skevernu grupu” zemalja koje insistiraju na principu da je svaka država prvenstveno odgovorna za svoje zaduživanje.
Holandija je već tokom prvog razgovora lidera EU27 o mjerama oporavka stavila veto na ideju o evro-obveznicima ili korona- obveznicama.
Nakon što ni ministri finansija evrozone nisu uspjeli da postignu dogovor o obveznicama za oporavak, Evropski parlament je više nego jasno stavio do znanja da je to put kojim Evropa treba da ide u oporavak, ali i budućnost.
“U pitanju je suživot svih nas i Juga i Sjevera bez razlike. Mi želimo da izađemo iz krize kroz demokratiju i da poštujmo evropska pravila, ugovore i vrednosti”, zaključio je Sasoli.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće, ali imaju jak politički signal.
Lideri EU već su prošle godine nakon evropski izbora prekršili “jasnu volju” Evropskog parlamenta tako što su zanemerili parlamentarni princip “vodećih kandidata” prilikom imenovanja za čelne funkcije EU institucija.
