Podsjetimo: lični podaci 50 miliona ljudi sa Fejsbuka prikupljeni i zloupotrebljeni bez odobrenja, a mnogi smatraju da je ovo imalo presudan uticaj na izbore u Sjedinjenim Državama. Pojednostavljeno: “Kembridž analitika” je sakupljala podatke sa društvenih mreža, stvorili su profile glasača, a onda im putem mreža plasirali poruku koju očekuju ili vole da čuju.
To što je urađeno je nelegalno, ali teško da je ikoga iznenadilo. Društvene mreže su naizgled besplatne, ali njihovo korištenje plaćamo svojim podacima, koji onda mogu biti iskorišteni na razne načine pa i u političkim kampanjama.
Stalno mi se u glavu vraća ta fraza “cultural wars”. Pogledajte video, nećete zažaliti. https://t.co/KVc7wXOIJw
— Frank Sobotka (@space_geronimo) March 18, 2018
Ali, na sreću, kod nas nema razloga za zabrinutost ove vrste jer teško da će se ove godine promijeniti način na koji politički subjekti tretiraju javno mnjenje i biračko tijelo i iskoristiti prednosti “koje se same nude”.
Prvo treba napraviti pomak s mrtve tačke. U odnosu na mogućnosti koje pruža internet aktivnosti naših stranaka djeluju zastarjelo kao da je na sceni KPJ a ne “moderne demokratske stranke”.
Gomila samohvalisanja i iste poruke istim ciljnim grupama
“Kod nas nije do kraja savladano pravljeljenje ciljne grupe u objavi na Fejsbuku, da se novac ne troši na to što se stranica kandidata za odbornika u trebinjskoj skupštini pojavljuje glasaču iz Bijeljine ili Banjaluke. A to je čisto tehnički detalj. Kad govorimo o ciljnim grupama, opozicija se uvijek obraća istom krugu glasača, a to su odlučni protivnici vlasti, dok se ne obraćaju onima između, onima koji se vode geslom: “ne valjaju ni jedni, ali Dodik je barem…” i slično. Protivnike vlasti imaju, ali oni za pobjedu nisu dovoljni, dok se za tu srednju grupu ne bore, odnosno, u njihovim očima su preagresivni i slično”, kaže novinar Marko Šikuljak za Mondo.
Šikuljak smatra da sve ostale manjkavosti potiču iz zajedničke greške, a to je nedostatak politike, a potom onoga što se zove “puno priče, malo rada”.
“Ako imate osnovnu poruku, nju uz par pravila internet komunikacije možete lako pripremiti i za društvene mreže. Međutim, iz onoga što se objavljuje, vi vidite samo gomilu samohvalisanja: ‘mi smo najbolji, mi smo se sastali sa ovim i ovim’. To ima efekta samo na onog ko vas već simpatiše. I to je ista boljka kao kad razni političari kažu: ‘mi imamo program, to je odličan program’, a ne kažu da programom predviđaju da urade nešto konkretno”.
On hvali način na koji internetu pristupaju odbronik u Skupštini Grada Banjaluka, Draško Stanivuković i narodni poslanik u NSRS, Adam Šukalo i uviđa da su pojedinci prilagodljiviji i brže nešto primijene, dok su stranke trome, aktiviraju se pred izbore, očekuju čarobnu agenciju koja će im reći šta da rade, a nemaju svoje timove koji će to raditi sve vrijeme.
“Vrijedi reći da SNSD na internetu odrađuje solidan posao, ali on je lakši jer oni praktično čuvaju ono što imaju, dok opozcija mora da “osvaja”. Zato SNSD na društvenim mrežama ne iskače i ne radi nešto posebno, ali i im je i to za sad dovoljno. DNS i SP takođe rade ono što odgovara njihovoj politici, a to je da se što manje vide i upadaju u oči”, zaključuje Šikuljak.
Baner ima isti efekat kao bilbord
Nemanja Krecelj, direktor digital-marketing agencije “Grape” iz Banjaluke primjetio je da na prethodnim izborima, sve partije i većina glavnih kandidata koristi (samo) osnovne načine oglašavanja na internetu.
“To su Fejsbuk stranice gdje dijele različite sadržaje, a takođe dosta ih koristi plaćeno oglašavanje na Fejsbuku, Instagramu, pojedini koriste i Gugl displej oglašavanje sa banerima po portalima ili Jutjubu. To je neka osnova, ali ništa posebno što bi na nekoga moglo da utiče da se odluči da glasa za tog kandidata/partiju. Jer većinu interakcija na tim objavama prave partijski članovi koji podržavaju partiju i nekolicina nebanovanih botova koji kritikuju. Ostali se drže po strani. Baner kao baner, isti efekat ima kao bilbord. Tako da su sve to što rade klasične “prizemne” kampanje. samo prenesene na digitalne kanale. Ništa posebno”, kaže Krecelj.
On objašnjava kolika je moć i “korist” od prikupljanja podataka korisnika društvenih mreža koje je radila gorepomenuta firma ”Kembridž analitiks”. Cilj je da nama ne dođe poruka koja nije nama namijenjena.
Listen to this carefully to understand the world you live in #CambridgeAnalytics https://t.co/jBGBkKCbXn pic.twitter.com/jPrlXltEft
— Ignacio Nuno (@Ignacio_Nuno) March 20, 2018
“Poenta je sljedeća: Fejsbuk ima sve te podatke o korisnicima. Na osnovu ‘machine learning-a’ i ‘data science-a’ oni znaju koji korisnik šta voli, šta voli da radi, šta voli da kupuje i slično tome. Na osnovu mejlova i podataka korisnika i ‘data science’ timova, oni su napravili baze, grupisali korisnike po različitim kategorijama, šta god da su im ciljevi.
Recimo, kod nas, kada biste sa kampanjom ciljali bazu/ciljnu grupu prosvjetnih radnika – ako imate mejlove preko kojih su oni formirali Fejsbuk naloge – možete da doprete do njih kroz Fejsbuk oglašavanje. Poenta je da se obraćaš toj ciljnoj grupi i obećavaš njima ono što oni hoće da čuju. S druge strane s ‘lažnim vijestima’ (fake news) možeš naštetiti protivkandidatu tako što plasiraš lažne vijesti u kojima on diskriminiše neku ciljnu grupu. Oni (“Kembridž analitiks”) su radili i jedno i drugo. Tako možeš naći milion različitih kategorija, milion različitih ciljnih grupa i milion načina komunikacije”, opisuje naš sagovornik.
Krecelj navodi da bi sličan način komunikacije i kod nas bio itekako koristan onome ko bi to upražnjavo, ali da to u BiH niko ne radi.
“Sam svoj majstor”
Pošto se vladajuće stranke na mrežama uglavnom drže oprobanog recepta, dijeljenja linkova sa stranačkih sajtova ili medija, opozicione pribjegavaju još kreativnijem ponašanju, objavom linkova ka saopštenjima ili izuzetno zanimljivim tvitovima ili statusima o tome da se neki opozicioni političar sastao s nekim drugim.
U ogroman brisani prostor na internetu uleću izdvojeni pojedinici. Ko samo malo iskoči iz ustaljenog kalupa, sa minimalnim trudom privuče pažnju medija jer oni su uvijek željni novih stvari, novih događaja.
Video Saše Magazinovića, poslanika SDP-a u Parlamentarnoj skupštini BiH, u kojem bez problema šeta tamo-vamo po granici BiH i Srbije objavljen na društvenom mrežama svi mediji su to istog dana pretvorili u vijest. Magazinović za Mondo kaže da ga ga niko ne savjetuje i da sve na internetu radi spontano.
“Ja sam jedan od ljudi koji smatraju da aktivnosti na društvenim mrežama nemaju presudnu ulogu u izbornom rezultatu, ali istovremeno jesu zgodan alat da ljudi čuju sta mislite o pojedinim pitanjima, ali i da vas bolje ‘upoznaju’. Meni društvene mreže služe da budem u interakciji sa svima koji poslanike u parlamentu doživljavaju kao glasnogovornike naroda. Rado postavljam pitanja i aktuelizujem probleme koje iniciraju oni koji me prate na društvenim mrežama. Iskreno mislim kada kažem da su ti ljudi u velikoj mjeri zaslužni za moju vrlo visoku poziciju na listi najaktivnijih poslanika.”
Magazinović dodaje je imao ponudu da profesionalci vode njegove profile na društvenim mrežama i da ima asistente koji bi mi pomogli u tome, ali…
“Smatram da je ono što sam uradim iskrenije i da sam to zapravo ja. Zbog toga ću nastojati i u narednom periodu, koliko vrijeme dozvoli, ostati sam svoj majstor”.
(Mondo.ba)
