Usponi i padovi, okupljanja i razilaženja, nagla popularnost sa kojom se nije bilo lako nositi, meteorski uspeh, a pre svega dobre pesme, sve su to bili razlozi zbog kojih ih je publika zavolela.
Počeci benda se vezuju za rane devedesete, posle čega će uslediti prva dva albuma „Oružjem protivu otmičara“ iz 1995. i „Barbie Cue“ iz 1996. godine.
Predstavljali su bum na domaćoj sceni, osveženje u zatišju načetom raspadom države i novim geopolitičkim okolnostima.
Prvu postavu činili su Nikola Pavković (gitara), Draga Antov (bas), Dragana Mrkajić (gitara i vokal), Darko Kurjak (bubnjevi) i Vladimir Jovanović Pajče (bubnjevi). Grupu je još kao tinejdžer osnovao Nikola Pavković sa bubnjarom Vladimirom Jovanovićem, a naziv je dobila po jednoj knjizi za decu.
Pavković po odlasku iz grupe Instant Karma sa Dragom Antov 1992. godine reanimira Oružjem protivu otmičara. Ostali članovi su se često menjali, da bi se krajem 1994. godine postava ustalila.
Prvi album ,,Oružjem protivu otmičara“ je izdat 1995.godine, zvao se „Oružjem protivu otmičara“ a potom će uslediti album „Barbie Cue“ iz 1996. godine. Drugi album je snimljen sa Vladimirom Jovanovićem Pajčetom, a definitivan medijski i opšti proboj je grupi obezbedila obrada pesme Zane „Mladiću moj“.
Tekstove u grupi su pisali Nikola, Draga i Dragana. Kao što ime benda kaže, Oružje je zapretilo da postane ozbiljna grupa koja će puniti hale. Menjanje postave, razilaženja, svašta se dešavalo za kratko vreme, pa je bend 1998. godine objavio album „Komadić koji nedostaje“.
Pre toga je Draga Dada Antov 1997. godine napustila bend i prešla u sastav Veliki prezir. Tek posle duge pauze grupa se vratila sa novim albumom i novom pevačicom 2002. godine, ali bez zapaženijih uspeha. Posle pauze, 2007. ponovo nastavljaju rad. Do sada su objavili pet albuma.
Muzičari su dolazili i odlazili iz benda a Nikola Pavković je od početka bio konstanta u toj priči. Čitav ovaj uvod bio je neophodan za sve one koji su rođeni posle 1990. godine.
– Nidža se vešto sakrio od ostataka sveta muzike, razočaran, preležavši sve bolesti surovog sveta profesionalne muzike. Odlučio se za mirniju varijantu života u malom selu Zrenjaninu. Dada se ne bavi muzikom već dugo, poslednje muziciranje joj je bilo u Velikom preziru pre petnaestak godina, a od onda popijemo kafu tu i tamo i pljujemo po domaćoj sceni. Dragana je u Zrenjaninu, ali ne znam čime se bavi i šta radi – kaže Nikola Pavković u intervjuu za Danas,a odgovarajući na pitanje gde su danas Otmičari, ona prva postava.
Kakvi su bili Otmičari, sada kada se kao osnivač benda osvrneš na sve urađeno. Šta vidiš, čime se ponosiš, šta bi menjao?
– Svako od nas bi se vratio nazad kroz život da nesto ispravi, uradi drugačije, ali ja u istoriji Otmičara ne bih menjao ništa. Otmičari su bili super bend, super u svakom smislu. Lepe pesme koje su lepo svirali, bili druželjubivi provincijalci koji nisu puno marili za popularnost, novac i svetla velegrada, koja, koliko god da su bila jaka nisu ih zaslepela. Međutim, upornost raznih menadžera, izdavača i raznih probisveta koji su insistirali da glumimo zvezde, doveli su nas do povlačenja. Gluma nam baš i nije išla od ruke, te sa gađenjem prema svemu tome odlučujemo da raspustimo bend.
Šta se dešavalo posle meteorskog uspeha, zašto ste nestajali i pojavljivali se?
– Posle originalne postave kroz bend je prošlo još 50, 60 raznih pevačica, bubnjara, gitarista i basista. Snimili smo još tri albuma, ali kada u istom klubu svirate četiri koncerta, uvek sa nekim drugim ljudima, ljudi popizde i naravno, neminovan je kraj, što se i dogodilo.
Menjale su se postave, zvuk je ostajao isti, a i ti si isti izvođać. Da li još sviraš i za čiji groš ?
– Ja sam nastavio da sviram, ali ovog puta u novom bendu kao bubnjar, a rezultate ovog novog benda čućete krajem ove godine. Kada negde naiđete na ime Digitrons, pročitajte i poslušajte.
Šta nedostaje današnjoj modernoj muzičkoj sceni kod nas ?
– Danas muzička scena i ne postoji, moderna muzika je užas, a jedino drugo moguće rešenje, alternativa toj modernoj sceni ne postoji. Možda samo u tragovima i fragmentima.
Šta bi savetovao mladim muzičarima koji počinju, gde da paze, kako da karijeru grade?
– Nemam nikakav savet ili mudru reč za mlade koji počinju ili se već bave stvaranjem neke muzike, osim da uživaju u momentima pravljenja benda, pravljenju pesama, probama, snimanjima, i svim tim kreativnim stvarima, jer ono posle toga je uglavnom razočaravajuće.
Okupljanja i razlazi
OPO je svoj prvi studijski album snimio 1995. godine za rekordnih 40 sati. Album je postigao iznenađujući uspeh, a pesme „Moja soba“, „Izabela“, „Vremojed“ i „Ptica“ postaju hitovi.
Sledi novi uspeh sa narednim albumom „Barbie Cue“, koji je objavljen 1996, a na kojem se našla obrada pesme „Mladiću moj“ sastava Zana. Barbie Cue je bio najprodavaniji album u državi te godine pa je bend snimio i Barbie Mix, album remiksa pesama.
Prvi put su se raspali 1997. godine, da bi na nagovor izdavača snimili svoj treći album „Komadić koji nedostaje“, 1998. godine.
Ponovo se raspadaju 1999. godine, a onda se okupljaju 2002. kada objavljuju album Maštoplov, nakon čega se ponovno se razilaze.
Krajem 2004, sastav se ponovno okuplja, s novom, podmlađenom postavom i 2007. objavljuju album „Znaš ko te pozdravio?“, na kojem se nalazi i obrada pesme „Miki, Miki“ Slađane Milošević.
(Danas)
