Dečak Stevica Zdravković iz Belog Potoka kod Vučja, nekadašnji kadetski i omladinski reprezentativac Srbije, uspeo je da preko Dubočice Leskovac i španskog Almeirija dospe u bečki klub za respekt -Austija Wien, i trenira u uslovima o kojima čak nije mogao ni da sanja.
Iza sebe ima zavidnu karijeru. Posle Dubočice odlazi u FK Jagodinu gde je proveo pet godina na golu mlađih kategorija, a pri tom nastupajući kao repezentativac Srbije u mlađim kategorijama kod tadašnje selektorre Đorića, Drulovića, Sakića.
Fudbalski put ga potom vodi u Premijer ligu Bosne i Hercegovine, u Radnik iz Bijeljine, gde ga je na golu ovog kluba zadesila ona katstrofalna poplava, pa se klub zbog krize odriče stranih igrača. Potom šest meseci provodi u španskoj Almeri. Od pre dve godine je u Austriji, gde nosi odgovornost za ceo jedan tim.
“Jeste to velika odgovornost, ali kada nešto želiš i uporno radiš na tome, to i nije tako teško”, kaže za juGmediu Stevica.
Na svoj kraj nije zaboravio i novopgodišnje praznike je proveo kod kuće, a osnovnoj školi u Belom potoku, odakle je i potekao, pre mesec dana donirao je fudbalske, košarkaške i rukometne lopte.
“U dvorištu te škole sam bosonog prvi put šutnuo loptu. Odatle je sve krenulo, ceo moj put, i ja to ne mogu da zaboravim. Nadam se da ću uskoro realizovati i malo veću huimanitarnu akciju ne bi li skupili malo više sredstava za nekoliko škola u Porečjanskom kraju”, nada se ovaj fudbaler.
SRBI IMAJU SVOJE KLUBOVE
Otkriva nam da u Beču ima mnogo srpskih klubova.
“Naši ljudi koji žive i rade u Beču imaju svoj fudbalske klubove koje se u njima više druže nego što se takmiče. Uslovi za život su dobri ali se radi od ponedeljka do subote a vikend im služi za druženje i razonodu, a gde ima boljeg druženja od fudbala. Bio sam sa njima družili smo se i dosta njih dolaze da me gleda na utakmicama kada igramo na domaćem terenu”, priča ovaj mladić, koji s nestrpljenjem očekuje da se posle praznika vrati pripremama i klub za koji nosi kapitensku traku, uvede u prvu ligu.
(Jugmedia vesti)
