U zajedničkoj studiji su došli do zaključka da će BDP ove godine pasti za do šest odsto, kao i da će za potpuni oporavak privrede biti potrebno do tri godine.
Krajem marta su Wifo i HIS prognozirali da bi u najboljem slučaju pad BDP-a mogao iznositi od dva do 2,5 odsto. Modeli simulacije aktuelne studije pokazuju nešto negativniju sliku. Minus od šest odsto uslediće ako redukcija ekonomske delatnosti potraje do sredine juna.
Ukoliko bi obustavljanje privrede trajalo “samo ” do sredine maja onda bi moglo da se računa sa smanjenjem BDP-a za četiri odsto.
Za dve naredne godine ekonomisti prognoziraju oporavak sa pozitivnim rastom, ali dostizanje privrednog rasta pre krize ne očekuju pre kraja 2022. godine.
“Manje ekonomije kao što je Austrija, koje raspolažu sa visokotehnološkom proizvodnjom i jakim sektorom usluga koji je međunarodno umrežen, moraju računati sa osetnim snažnijim efektima pandemije”, rekao je Hezus Krespo Kuaresma sa bečkog Ekonomskog univerziteta.
Uz to, ukazuju eksperti, biće potrebno vremena dok se ponovo pokrenu investije, ponovo zaposli radna snaga i pokrene potrošnja.
I pored mogućnosti skraćenog radnog vremena eksperti očekuju da će ove godine stopa nezaposlenosti biti iznad 10,5 odsto, pa čak i do 12 procenata.
Takođe očekuju da će državni dug porasti do kraja godine sa 70,4 na 75 odsto, a tek krajem 2022.pašće ponovo na 70 odsto, ako ograničenja za privredu potraju samo do sredine maja.
(Agencije)
