Ali bilo je i nekih zvijezda – Poljska i baltičke zemlje – dok su neke druge, poput Mađarske i Češke, u opasnosti da budu vraćene jedan razred.
Godišnji izvještaj NATO-a objavljen u četvrtak pokazao je koliki je napredak alijansa ostvarila u protekloj godini u pogledu odbrambenih izdataka; cilj od dva procenta BDP-a su dostigle sve članice prvi put otkako je postavljen 2014. godine. Prošle godine, saveznici su se složili da povećaju izdatke na pet procenata BDP-a do 2035. godine.
Alijansa je prošle godine potrošila ukupno 1,4 bilion dolara na odbranu, djelimično zahvaljujući žestokom pritisku Donalda Trampa.
Ne da to sprečava američkog predsjednika da kritikuje NATO. U četvrtak je ponovo kritikovao odbijanje saveznika da se pridruže ratu koji su on i Izrael pokrenuli protiv Irana.
“Veoma smo razočarani NATO-om jer NATO nije učinio apsolutno ništa. Prije 25 godina sam rekao da je NATO papirni tigar, ali što je još važnije, da ćemo mi doći da ih spasemo, ali oni nikada neće doći kod nas”, rekao je. “Zato sam toliko razočaran NATO-om, jer je ovo bio test za NATO. Ili nam možete pomoći. Ne morate, a ako to ne uradite, zapamtićemo to.”
Šef NATO-a Mark Rute je za povećanje potrošnje pripisao zasluge američkoj administraciji.
“Predugo su evropski saveznici i Kanada bili previše oslanjani na vojnu moć SAD. Nismo preuzeli dovoljno odgovornosti za sopstvenu bezbjednost. Ali došlo je do stvarne promjene u načinu razmišljanja“, rekao je on.
Uprkos postizanju starog targeta, postoje značajne razlike među zemljama članicama, što pokazuje izvještaj časopisa Politico.
Ocjena A – ljubimci
Na vrhu liste su države na prvoj liniji fronta koje dijele granicu sa Rusijom – Poljska (4,3 odsto) i Litvanija (4 odsto). One su nadmašile sve ostale saveznike.
Nedaleko iza njih bile su Letonija (3,7 odsto), Estonija (3,4 odsto), Danska (3,3 odsto) i Norveška (3,2 odsto).
Ocjena B – Iznad prosjeka
Nekoliko zemalja je takođe ubjedljivo prešlo istorijski cilj od dva odsto. Među njima su Finska (2,9 odsto), Grčka (2,8 odsto), Holandija (2,6 odsto), Švedska (2,5 odsto), Njemačka (2,4 odsto) i Turska (2,3 odsto).
Razredni nasilnik: Postoji poseban status za Sjedinjene Države, koje su dobile ocjenu B zbog trošenja 3,2 odsto BDP-a na odbranu prošle godine, ali to je pad u odnosu na 3,3 odsto u 2024. godini – što ih svrstava u malu grupu zemalja koje su napustile stare standarde.
Ocjena C – Provukli se
Zatim su tu bili saveznici koji su se jedva provukli.
To su bili Velika Britanija (2,3%), Rumunija (2,2%), Sjeverna Makedonija (2,1%), Luksemburg (2,1%), Bugarska (2,1%), Hrvatska (2,1%), Francuska (2,1%), Slovačka (2,1%) i Crna Gora (2,1%).
Posebno dobro su se snašle Slovenija, Italija, Albanija, Belgija, Kanada, Portugal i Španija, koje su sve potrošile minimalna 2%.
Luksemburg, Belgija i Slovenija zabilježili su najbrže povećanje potrošnje u odnosu na prethodnu godinu.
Ocjena D – Zabušanti
Mađarska (2,1 odsto) i Češka (2 odsto) možda su formalno dostigle cilj potrošnje, ali pažljiviji pogled na apsolutne brojke pokazuje da zemlje nazaduju.
Budimpešta je prošle godine potrošila šest odsto manje na odbranu u poređenju sa 2024. godinom, dok su rashodi Praga opali za manjih 0,3 odsto.
Češka je već na udaru kritika saveznika, uključujući SAD, zbog planiranog smanjenja potrošnje – kritika od kojih je Mađarska, predvođena Trampovim saveznikom Viktorom Orbanom, do sada bila izuzeta. Ali ako se njena potrošnja nastavi sa smanjenjem, malo je vjerovatno da će to potrajati.
“Pravedna podjela tereta (među saveznicima) jeste – i ostaje – problem”, rekao je jedan diplomata NATO-a, kome je dozvoljeno da ostane anoniman da slobodno govori, dodajući: “Još uvijek ima vremena” da Budimpešta i Prag promijene kurs do 2035. godine.
