Prirodnjački muzej u Beču trenutno učestvuje na tri projekta koji u baze podataka unose slepe miševe, karanfile i mahovine.
„Synthesis+“ (Synthesis of Systematic Ressources) je projekat Evropske unije koji kreira integrisanu evropsku infrastrukturu za naučne zbirke i podstiče digitalizaciju predmeta zbirki, piše Eurocomm.
Početkom 2020. godine raspisani su oglasi za „Virtual Access“ – virtuelni pristup zbirkama na osnovu kojih su naučnici mogli da se prijave za digitalizaciju zbirki evropskih prirodnjačkih muzeja.
Od ukupno 30 prispelih prijava pet je izabrano za finansiranje a na tri projekta učestvuje bečki Prirodnjački muzej. „Ovim finansiranjem moguće je digitalizovati oko 10.000 muzejskih predmeta i iste učiniti dostupnim javnosti. Time je minimalizovano putovanje istraživača do samih predmeta kao i analogno iznajmljivanje, a najveća prednost je ta što digitalni podaci i slike mogu biti vidljivi istraživačima iz čitavog sveta“, izjavila je direktorka muzeja Katrin Foland (Vohland).
Trenutno se na Prirodnjačkom muzeju u Beču radi na tri sledeća projekta:
Za projekat „COVID-19 Chiropteran knowledge base“ će se narednih meseci slepi miševi iz zbirki devet najznačajnijih prirodnjačkih muzeja u Evropi, među njima 1.750 slepih miševa iz bečkog muzeja, uvrstiti u jednu obimnu bazu podataka. Pošto je kod slepih miševa do sada ustanovljeno oko 200 koronavirusa ova baza podataka nudi posebno važnu osnovu za istraživanje interakcije slepi miš-koronavirus-čovek.
U odeljenju za botaniku zastupljena su dva projekta. Svi primerci karanfila se fotografišu za projekat „Digitalisation of Dianthus collections“ i objavljuju preko portala „JACQ“. Osim toga mahovina sa Grenlanda se digitalizuje za projekat „Digitalisation of Greenlandic peat mosscollections from four herbaria“ i stavlja na raspolaganje preko istog portala. Ukupno se radi o skoro 8.000 primeraka.
(SB/dunav.at)
