“Što se tiče našeg rada, mislim da je sve uništeno, i da mi nemamo nikavu podršku od države. Ako postoji odluka da rade kafići i restorani trebalo je da postoji svest o tome da i mi koji stvaramo muziku, moramo od nečega da živimo. Nema nikakvih sredstava koja se dodeljuju muzičarima. Omogućava se rad i zarada svima, osim muzičarima. To nije pravedno. Na zapadu postoje pokreti od srane samih umetnika koji skupljaju novac i donacije za svoje kolege, toga ovde nema. Tako da je stvarno, rekla bih, sumorna situacija u kojoj se nalazi naša branša. Snalazi se ko kako zna”, rekla je Slađana Milošević u intervjuu za portal Nova.rs.
Slađana Milošević, muzička ikona stare Jugoslavije, koja je svojom pojavom, glasom i stasom uvek intrigirala javnost, trenutno se bavi projektom koji je još u fazi prvih priprema. Ona će u okviru istog, kako kaže ukrstiti glas sa pevačicom folk muzike.
– Planiram da napravim duet sa pripadnicom narodne muzike.Trenutno je u toku pisanje jednog filma koji ima etno temu. Ne mogu da vam kažem mnogo o tome, jer niti sam scenarista, niti režiser, ali film će govoriti o nekim drevnim događajima u našoj zabavnoj istoriji. Radi se o jednoj zanimljivoj osobi koja je obeležila deo našeg društva, a o kojoj se malo zna. Suštinski, jeste u planu duet sa narodnom pevačicom, ali još uvek ne znam sa kim ću snimiti pesmu. To sve zavisi od producenata i od toga šta se svi zajedno dogovorimo. Ja sam potpuno raspoložena i otvorena za saradnju tog tog tipa, ne mislim da je to bilo šta loše ni za jednu ni za drugu stranu. Ja ostajem u svojoj muzici, sa svojom gitarom i u svom imidžu. Mi ćemo u ovom projektu spojiti dve nespojive stvari.
Slađanu smo pitali da prokomentariše nove trendove u muzici:
– Ja sam se uvek borila za slobodu izraza i slobodu reči. Da to zaista prouzrokuje neku vrstu slobodnijeg društva, ja bih to podržala. Međutim, čini mi se da je današnja domaća muzika pravljena samo radi čiste zarade i trgovine. Ona nema više nikavu ideološku potporu i samim tim pripada kiču, ne pripada pravoj umetnosti i borbi za poboljšanje umetničkog izraza. I ovo što o tome sad pričamo je deo moje borbe. Znači, hajde da pričamo o stvarimo koje su zaista bitne, kao što to na zapadu rade velike grupe i velike zvezde. Ovde je društvo do te mere zatvoreno kao i nekada, da vi nemate uopšte svest o tome šta se sve svira i šta se peva u tim pesmama. Mislim da ovde niko ne zna šta se dešava na zapadu. Totalno je zatvorena scena – rekla je Miloševićeva za portal Nova.rs.
Da li su ljudi u staroj Jugoslaviji bili otvoreniji za nekoga ko je drugačiji?
– Pa ne. Ja sam bila jedina drugačija dugo godina i onda su se i drugi ohrabrili da i oni učestvuju i da budu deo svega toga iz različitih motiva. Neki zbog svoje lične ideologije, neki zbog zarade, neki zbog intimnih dobitaka. U svakom slučaju, sve više se ljudi priključivalo, dok deo te naše stvaralčke sredine nije potpuno potonuo. Ne znam zašto su nestali, ja sam nastavila da radim i da napredujem na zapadu, gde sam živela jako dugo i nikada nisam posustala. Bila sam mnogo iznenađena kad sam se vratila i videla da ta generacija koja je nastala posle mene, koja je nastala iz mojih bitaka za slobodu, nije ništa uradila dalje. Tu je stala. Radili su i funkcionisali do neke 1987, 1988. godine i nestali. Znate, ako ste pravi umetnik, vi ne možete da stanete i da prestanete da stvarate. To je ono kad me ljudi pitaju -hoćete li vi stalno stvarati? Hoću, naravno, jer to je deo mog bića. Nije to nikakav hir, niti ja imam neku posebnu dobit od svega toga. Stvaranje muzike je moj unutrašnji poriv.
Slađana je za portal Nova.rs iznela svoje mišljenje o temama kojima bi danas umetnici trebalo da se bave:
– Ja bih to povezala sa načinom na koji se bave umetnici na Zapadu. Oni su tamo i dalje društveno angažovani i veoma svesni, za razliku od naših ljudi koji pretenduju da budu umetnici, ali su samo zabavljači. Velika je razlika između zabavljača i umetnika kao i autora i reproduktivca. Reproduktivac je onaj ko izvodi tuđe kompozicije, koji reciklira, a autor je onaj koji stavra nešto novo. Ovde imate gomilu rijaliti šou programa, gde ljudi pevaju tuđe pesme, a niko se ne pita ko će sada stvoriti nove. Kod nas niko ne shvata, niti podstiče stvaralaštvo. Teme kojima treba da se bavi jedan umetnik, a posebno su istaknute u rokenrolu, su na primer – borba za pravednije društvo i borba za ljudska prava. Borba protiv bilo kakvih disfunkcija u društvu gde se čovek ponižava, uništava, gde se sprečava razvoj njegove svesti, ideologije. Rokenrol je danas dobio još jednu ulogu, a to je da bude čuvar ljudskog života i ljudskog smisla. Postoji i dalje veliki broj umetnika koji se bave psihološkim temama, kao što je smisao života i njegova svrha, borba protiv depresije, suicida. Postoje grupe koje stavljaju u svoje spotove telefonske brojeve koji su za poziv za pomoć. Postoji veliki aganžman protiv medija kakvi su danas, protiv ispiranja mozgova.
Nikada se niste plašili da budete drugačiji, odakle vam hrabrost za to?
– Ja ću vrlo rado navlačiti tu negativu na sebe i dalje, pošto sam to od prvog dana radila. Smatram da je postojanje radi postojanja – besmisleno. Znači svrha je da čovek nešto učini sa tim svojim životom koji je jedan mali trenutak u vremenu. Hajde da ga iskoristimo za nešto pametno. Zbog tog svog stava, uvek sam bila u koliziji sa sistemom i društvom i sa mejnstrimom, i vrlo sam ponosna na to – kaže ona i dodaje:
– Verovatno sam se rodila hrabra. Ničega me nije strah. Uvek je bilo onih koji su pozitivni i onih koji su negativni – zaključuje Slađana Milošević.
O medijima:
– Svi mediji su podređeni novokomponovanoj muzici, i sav mentalitet je podređen tome. Ako se rukovodimo istraživanjem koje su mi predstavili u jednoj emisiji, gde većina ispitanika govori da sluša pop i rok muziku, a samo mali deo novokomponovanu, onda dolazimo do zaključka da se pravi veštačka i lažna slika Srbije kroz medije. Oni imaju svoj finansijski interes da drže sve pod kontrolom i čitavo to medijsko muzičko društvo pravi jednu dravu u državi koja jednostavno nije tipični predstavnik ovog društva. Većina ljudi koje ja znam kažu da više ne gledaju televiziju, jer kultura mora da predvodi, a to se ne dešava. Ono čemu nas uče danas, to je da budemo prosti i vulgarni. Bez ikakvih vrlina i pravih vrednosti. Treba da jurite za parama, za bogatim muževima i ženama… To je društvo koje je bazirano na potpuno lošim postulatima i to je samo jedan segment ovog društva – kaže Slađana Milošević za Nova.rs.
(SB/dunav.at)
