Da li je tako ili ne, neće biti tema ovog teksta, već to kako su mladi Jugosloveni živeli pre 67 godina, emigriravši u Austriju kao „politički prognanici“.
Tekst iz NIN-ove arhive iz 1957. prenosimo u celosti:
Nekoliko austrijskih listova je ovih dana javilo o „revoltu“ jugoslovenskih izbeglica u logoru u Vagni kod Lajbnica u blizini naše granice, gde su smešteni takozvani jugoslovenski „politički emigranti“. Evo šta o ovom slučaju piše austrijski nedeljni list „Viner zamstag“.
„U januaru i februaru“ ove godine, kako piše „Viner zamstag“, „prebegao je iz Jugoslavije u Austriju izvestan broj Jugoslovena. Svi su zatražili politički azil u Austriji, navodeći kao razlog bekstva političko proganjanje. O ovim slučajevima austrijska javnost nije bila obaveštena. Tu i tamo se pojavio izveštaj o nekom prebeglom Jugoslovenu. Izvor je bio indiskrecija nekog službenika koji radi na smeštaju ovih izbeglica. Otkud ova nedemokratska tajanstvenost?“ – pita se austrijski list.
„Ovde se mora podvući jedno i u to ne treba sumnjati“, kaže dalje list, „da između ovih 350 izbeglica nema ni jednog jedinog, koji je bio politički proganjan. Ovde se radi najviše o mladim ljudima, koji žele da emigriraju preko okeana, o lenštinama koje više vole da žive na račun austrijskog naroda nego da rade u Jugoslaviji i, naposletku, o kriminalcima, koji su sebe svojim protivzakonitim radom doveli u položaj, da su morali da pobegnu iz domovine“.
„Iako svaki Jugosloven, koji želi da putuje u inostranstvo danas može dobiti vizu u konzulatima u Beogradu i Ljubljani, ipak ovi ljudi nisu to iskoristili, jer bi oni u tom slučaju morali da plate putne troškove“ – kaže austrijski nedeljni list.
Pored toga, pogranične žandarmerijske stanice svakodnevno dobijaju pisma od roditelja, braće ili sestara jugoslovenskih izbeglica u kojima ih ovi mole da im vrate odbegle rođake.
„Ono što je najgore po nas“, kaže „Viner zamstag“, “Jugosloven ne može da se iseli iz Austrije dok ne dokaže da je politički emigrant. A pošto to ne može da učini, ostaje ovde da živi o našem trošku. Na ovaj način su se napunili mali logori Glazenbah i Asten kod Berstena, tako da je pre nekoliko meseci morao da se osnuje logor i karantin u Vagni. Pored toga, i oni koji bi eventualno dokazali da su politički emegranti moraju da čekaju po šest meseci useljenje u druge zemlje. Ovi ljudi svakodnevno jedu i to sa njihovim ostalim potrebama čini velike izdatke, koje moraju da podnesu naši poreski obaveznici.“
„Krajem prošle godine“, piše dalje list, „pošto su od izbeglica uzete generalije, prebačen je jedan deo u logor kod Salcburga. Ostali koji su imali rođake i poznanike u Austriji pušteni su da odu kod ovih i dozvoljeno im je bilo da se uključe u privredu. Međutim, ubrzo zatim počeli su da se pune logori i zatvori. Lenjivci su se vraćali u logor, a kriminalci su se našli u zatvorima“.
„Izbeglice koje stanuju u logoru u Vagni doskora su se po ceo dan izležavali, ili se rastureni po logorskom dvorištu sunčali, na ranom proletnjem suncu, a skupljali se samo kad treba da uzme svoj obrok koji im spravljaju folksdojčeri. Doskora se logor nalazio pod stražom samo jednog žandarma, koji je bio nedovoljan da održava red u logoru gde živi oko 200 Jugoslovena i zato su oni izlazili iz logora i šetali, ne samo po okolini Lajbnica, već odlazili čak i do Graca, a pojedinci su se privremeno potpuno udaljavali iz logora, da bi se posle izvesnog vremena zbog kriminala našli u zatvoru.“
„Učestale kritike štajerskih listova, koji najčešće postavljaju pitanje zašto izdržavati ove lenštine i zbog njih opterećivati austrijskog poreskog obaveznika, navele su Upravu za bezbednost u Lajbnicu da nešto preduzme. Više probe radi, pozvano je sredinom prošlog meseca 70 mlađih izbeglica, da odu u Gornju Štajersku i da se tamo uključe u poljoprivredu.
Ovaj pokušaj Uprave izazvao je pravu pobunu među ljudima u logoru Vagni, koji su energično odbili ponudu sa rečima: „Nismo došli u Austriju da radimo”, vikali su kao sumanuti oni od kojih se tražilo da bar nešto doprinesu onima koji toliko žrtvuju za njihovo izdržavanje“ – piše ovaj austrijski list.
„Međutim, bilo je i takvih koji su pristali da rade, ali pod uslovom da im nadnica za taj rad bude 5 dolara (1500 dinara)“.
Oni treći i najlenji su tvrdili, kako im je radio „Slobodna Evropa“ – samo ako pobegnu u Austriju – „obećao pravi raj na zemlji“.
„Da neredi ne bi dobili neželjenu razmeru, umešao se jedan jači odred žandarmerije i zaveo red u logoru. Deo izbeglica je najzad pristao da pođu u Gornju Štajersku i da se uključe u tamošnju poljoprivredu. Pored toga pojačana je logorska straža u cilju da se spreče „badavdžije“ da lutaju po okolnim mestima.
I, za sada još jedno pitanje traži odgovor: Zašto Austrija uopšte prima ove i ovakve izbeglice? „Pod ovim uslovom svaki će čuvar svinja iz Jugoslavije, koji misli, da će za taj svoj posao dobiti u Teksasu veću platu, preći u Austriju i ovde velikodušno biti priznat za političkog izbeglicu, da bi pao na teret Austriji. Zbog toga se među stanovništvom u Štajerskoj stvorilo mišljenje, da bi sve Jugoslovene, za koje se ne bi moglo jasno dokazati da su politički progonjeni trebalo vratiti nazad preko granice“ – završava „Viner zamstag“.
(NIN)
