Trenutno najveća briga u vezi sa epidemijom korona virusa je to što odeljenja za intenzivnu negu imaju ograničen broj aparata za disanje. Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijen je kiseonički aparat koji se zasniva na jednostavnim, više puta isprobanim komponentama i koji za nekoliko dana može da bude gotov. Vazduh koji stiže putem standardnog kompresora obogaćuje se kiseonikom uz pomoć specijalne membrane. Takav, kiseonikom obogaćen vazduh, može da olakša disanje pacijentima sa velikim plućnim tegobama.
Takvom terapijom koja može da se započne još u ranom stadijumu bolničkog lečenja može da se odloži ili potpuno izbegne intubacija i davanje vazduha klasičnim aparatima. Posebno kada se mora zbrinuti mnogo pacijenata sa disajnim tegobama istovremeno ova metoda bi mogla da pomogne pri uštedi važnih resursa. U zavisnosti od kapaciteta kompresora i razdvojnih membrana jedan uređaj bi mogao da posluži za 20 i više osoba istovremeno.
Više kiseonika, veći pritisak
Kada pluća ne mogu da snabdeju organizam sa dovoljno kiseonika, onda mora da se pruži veštačka podrška. Za to postoje različite mogućnosti. U ekstremnim slučajevima se koristi intubacija pacijenta i koristi aparat za disanje. U mnogim slučajevima je dovoljno podržati funkciju pluća tako što se pacijentu obezbedi dovoljno jak pritisak vazduha sa veliki sadržajem kiseonika. I upravo to se može postići sa relativno jednostavnim konceptom.
„Većinu komponenata našeg aparata možete naći u običnoj prodavnici alata“, kaže rukovodilac istraživačkog odeljenja za biomehaniku i rehabilitacionu tehniku Tehničkog univerziteta u Beču, Margit Gfeler.
Potreban je bezuljni kompresor, filter za vazduh, cev i posuda za vlaženje vazduha i jedan modul sa specijalnom membranom za povećanje udela kiseonika.
„Ta membrana je jedini deo koji nijeuobičajen ali može da se nabavi i ima je u dovoljnoj količini“, objašnjava član naučnog tima, profesor Mihael Harazek.
Tehnologija membrane: razdvaja kiseonik od azota
Profesor Harazek se dugo godina bavi istraživanjem tehnologija membrane kod razdvajanja gasova. „U normalnom slučaju vazduh se šalje kroz membranu da bi se dobio azot i izbacio kiseonik. To je već poznata tehnika. Taj princip primenjujemo ovde samo obrnuto, ne koristimo azot, već obogaćeni kiseonik. Tako se dobije koncentracija kiseonika od oko 40%. Vazduh se potom zagreva i vlaži i sa povećanim pritiskom putem dva silikonska creva ili maske za disanje šalje u nos pacijenta. Jedan jedini kompresor može da obezbedi kiseonikom obogaćeni vazduh za više obolelih osoba.
Prednost ovog jednostavnog aparata je taj što može bez kiseoničkih boca da radi. Dovoljan je kiseonik iz vazduha. Aparat je nov, ali je efekat koji pruža medicinski priznat postupak. Bezuljni kompresor (siva boja), vazduh (tamno plava), membrana (žuta), vlaženje i
zagrevanje (lila), azot (crvena), vazduh obogaćen kiseonikom do 40% (svetlo plava).
Više informacija: https://biofluidslab.tuwien.ac.at
