Prema BOKU, pojava ove životinjske vrste, koja se lako može pomešati sa lisicom, potvrđena je u svim saveznim državama osim u Forarlbergu. Rastuće temperature pogoduju imigraciji ove vrste, koja je izvorno porijeklom iz jugoistočne Evrope.
Prema ovom Univerzitetu, već neko vreme postoje indicije o prisustvu zlatnog šakala (Canis aureus) u Beču, ali do sada nije bilo dokaza.
„Neuvežbanom oku lako je pomešati lisicu i zlatnog šakala. Prepoznatljive karakteristike zlatnog šakala su mnogo kraći rep i svetle uši“, objasnila je Dženifer Hatlauf sa Instituta za biologiju i upravljanje divljim životinjama BOKU, gde se projekat istraživanja ovih životinja vodi od 2015. godine.
Manji član porodice pasa, zlatni šakal je nešto veći od lisice. Još uvek veoma retka vrsta na početku 20. veka, poslednjih decenija se prirodno proširila iz svog prvobitnog staništa na Balkanu u Evropu. U Austriji od 1987. postoje izolovani dokazi.
Direktor Bečkih šuma Andreas Januškovec nije bio iznenađen otkrićem zlatnog šakala u Beču.
„Nagli porast godišnje prosečne temperature, posebno u Beču i okolini, koji se dešava već nekoliko godina, pogodovala je imigraciji ove divlje vrste”, istakao je Januškovec.
Životinje vole da koriste raznovrsna staništa koja nađu u Beču. Pored toga, područja nacionalnih parkova i Bečke šume nude mesta za povlačenje za stidljive životinje.
„Poseduje sposobnost prilagođavanja različitim staništima. Sada postoje dokazi, koji govore da je stigao čak i do Norveške. Nije opasan po ljude i veoma se retko viđa, jer je veoma stidljiva vrsta“, objasnila je Hatlauf.
Naučno ispitivanje ubijenog bečkog zlatnog šakala pokazalo je da je reč o mladom mužjaku, težine oko dvanaest kilograma. Naučnici žele da u daljim analizama saznaju više o zdravstvenom stanju, ishrani i poreklu životinje.
(Dunav.at/Foto: Gettyimages)
