Francuski predsednik Emanuel Makron ima podršku Italije za stvaranje „evropske političke zajednice”, koja bi zemljama Zapadnog Balkana, Ukrajini, Gruziji i Moldaviji omogućila da se ekonomski priključe Evropskoj uniji ako poštuju evropske vrednosti, piše danas francuski list Mond.
Makron ima podršku italijanskog premijera Marija Dragija za predlog formiranja „evropske političke zajednice”, kojom bi, kako ocenjuje Mond, bila stvorena „Evropa u dve brzine”.
To se poklapa s izjavom bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete da je naročito nužno otvoriti vrata približavanju Uniji Ukrajine, koja je u ratu s Rusijom, kroz stvaranje „evropske konfederacije” u kojoj bi EU bile pridružene i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Gruzija i Moldavija.
Makronov predlog je dobio vidan odjek u javnosti i medijima u EU, ali se ukazuje i da je nemački kancelar Olaf Šolc, posle jučerašnjeg razgovora s francuskim predsednikom u Berlinu, ukazao da je to „veoma zanimljiva zamisao s obzirom na velike izazove” s kojima je Unija suočena.
„Ali, to ne sme sprečiti ono što smo započeli, a to su zahtevi za članstvo u EU na kojima dugo radimo sa zemljama Zapadnog Balkana”, dodao je Šolc, prenela je Beta.
Francuski mediji podsećaju da je evropsku konfederaciju još 1989. predložio tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran, ali da nije naišao na podršku, i navode da je Makron sada naglasio da je stvorena situacija u kojoj je nužno da sve evropske zemlje „pokrenu istorijsko razmišljanje o budućnosti kontinenta”.
Generalni sekretar italijanske Demokratske partije i predsednik Instituta Žak Delor, navodi da priključivanje zemalja Zapadnog Balkana i Ukrajine, Gruzije i Moldove Uniji naročito može da ukloni razočaranje i nezadovoljstvo zbog sporog napretka zapadnobalkanskih partnera na putu ka članstvu u EU.
Makron je juče, tokom govora u Evropskom parlamentu, ostavio mogućnost da u „evropsku političku zajednicu” budu uključene i države koje su napustile EU ili su odustale od ulaska, Velika Britanija i Island.
Utešna nagrada umesto punopravnog članstva
Predsednik Francuske Emanuel Makron je predložio formiranje nove političke zajednice u Evropi, u kojoj bi bili i Ukrajina i Zapadni Balkan, dok Nemačka ne želi da bude „kočničar”, ali ima drugačije poglede na budućnost regiona.
Makron juče u Berlinu rekao da bi centralni deo te zajednice činila Evropska unija jer bi se tako, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU i dodaje da je nemački kancelar Olaf Šolc tu ideju nazvao „veoma zanimljivom”.
Radi se o ideji koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj kao svojevrsnu „utešnu nagradu”, umesto punopravnog članstva, a Makron je predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala Konferencija o budućnosti Evrope, piše danas Dojče vele.
U EU, a pogotovo u Francuskoj, vlada velika skepsa oko ideje daljeg proširenja i da se Makron, baš kao i njegovi prethodnici u Jelisejskoj palati, umesto toga zalaže za produbljavanje integracija EU u sadašnjem sastavu.
On je u ponedeljak predložio i promenu Ugovora o EU, odnosno ukidanje konsenzusa prilikom donošenja odluka koje se tiču recimo fiskalne ili odbrambene politike. Po tom predlogu, predviđa se donošenje odluka „kvalifikovanom većinom” glasova.
Uprkos tome što je nemački kancelar Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata: Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.
Kancelar je posle sastanka s Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU-perspektive šest zemalja Zapadnog Balkana – prenosi nemačka agencija i podseća da se zbog ruskog i kineskog uticaja u regionu Šolc protekle nedelje založio za ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH u EU i to što je brže moguće.
Makron i Šolc su, kako se navodi, naglasili značaj saradnje sa šest navedenih zemalja Zapadnog Balkana, Makron je potvrdio da tokom predsedavanja EU (do kraja juna) želi da organizuje samit o Zapadnom Balkanu, a Šolc je najavio da i ubuduće želi da forsira Berlinski proces s ciljem da se uspostavi zajednički ekonomski prostor u regionu što je proces koji je započela njegova prethodnica Angela Merkel, podseća Dojče vele, prenela je Beta.
Na Makronove zahteve za promenu Ugovora o EU, Šolc odgovara da Nemačka neće biti „kočničar”. Ipak, po njegovom mišljenju, moguće je doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine kao na primer ukidanjem načela donošenja odluka u Uniji konsenzusom.
Više zemalja EU u ponedeljak se usprotivilo francuskom predlogu. Među tih 13 država su i skandinavske članice, kao i Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.
(Politika)
