Kancelar Karl Nehamer odbacio je zalaganje Nemačke da se u cilju veće centralizacije Evropske unije napusti dosadašnji princip da se sve važne odluke u EU donose konsenzusom svih 27 članica .
Devet članica EU predvođena Nemačkom zatražila je u četvrtak reformu postojećeg pravila glasanja u Uniji zahtevajući da se zbog ruske invazije na Ukrajinu ključne odluke iz oblasti bezbednosti i spoljne politike ubuduće donose kvalifikovanom većinom. Podrška ovoj inicijativi odmah je stigla od šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja.
Nehamer kaže da se EU nikada neće uklopiti u šablonski sistem poput Sjedinjenih Američkih Država. odbacivši pritisak Berlina da se i Beč pridruži ovoj inicijativi .
„Osnivači evro bloka su bili svesni da je Evropa sastavljena od različitosti. Svaka zemlja ima posebnu istoriju i svoje specifičnosti “, poručio je šef austrijske vlade u parlamentu, prenosi portal „Euroaktiv“. Nemaher je najavio da će se umesto dalje integrisanosti Unije sa centrom u Briselu boriti za supsidijarnost – načelo koje podrazumeva da društvena i politička pitanja treba rešavati na najneposrednijom lokalnom nivou.
Austrijski evropski komesar za budžet Johanes Han kritikovao je ovako „defanzivno“ ponašanje članica EU. Iako je Han kao i Nehamer član iste vladajuće Austrijske narodne stranke (OVP) on je povodom stava vlade u Beču izjavio: „Nacionalni predstavnici u evropskoj fudbalskoj reprezentaciji su veoma fokusirani na igru u odbrani“.
Jedan od razloga zašto austrijska vlada ne želi da se promeni sistem odlučivanja u EU jesu parlamentarni izbori 2024. godine i strah da bi sve popularnija populistička desničarska Slobodarska partija mogla da ovo pitanje iskoristi za osvajanje vlasti.
U novoformiranoj koaliciji od devet zemalja Evropske unije koju predvodi Nemačka pod nazivom „Grupa prijatelja za glasanje kvalifikovanom većinom“ su i Francuska, Belgija, Finska, Italija, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Španija. Članice ove grupe pozivaju i ostale zemlje EU da im se pridruže tvrdeći da je rat koji je povela Rusija protiv Ukrajine proizveo tektonske geopolitičke promene zbog kojih EU postepeno treba da pređe na donošenje odluka većinom i u drugom oblastima kao što su klimatska pitanja, digitalna regulacija, jedinstveno tržište i migracije.
„Spoljnoj politici EU potrebni su prilagođeni procesi i procedure kako bi se EU ojačala kao spoljnopolitički akter. Ovako poboljšano donošenje odluka je takođe ključno kako bi EU bila spremna za budućnost“, poručilo je ovih devet zemalja u zajedničkom saopštenju, koje prenosi „Juronjuz“
Mada Nemačka i Francuska kao dve najveće i najuticajnije ekonomije u EU ovoj kampanji daju veliki kredibilitet, sama grupa za reformu sistema glasanja još uvek nema potrebnu kvalifikovanu većinu, jer je za to potrebno 15 država članica koji predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije.
Postojeća višegodišnja debata uvođenju kvalifikovane većine dobila je na snazi početkom rata u Ukrajini i potrebom da se EU prilagodi novonastaloj situaciji.
Uprkos snažnom jedinstvu i iznenađujućoj brzini kojom je doneta većina spoljnopolitičkih odluka u poslednjih 15 meseci bilo je situacija u kojima su pojedine odluke blokirane iz nacionalnih interesa. Mađarska je tu prednjačila držeći kao taoce ostale članove EU. Vlada Viktora Orbana je bila protiv zabrane uvoza ruske nafte, donošenja finansijske pomoći Kijevu u iznosu od 18 milijardi dolara, ali dogovora da se uvede minimalni porez na dobit preduzeća od 15 odsto. Da bi izašle iz ćorsokaka ostale članice EU nisu imale drugog izbora nego da pristanu na uslove Budimpešte.
(Politika.rs)
