I zaista, tokom celog života ulagala je u predstavljanje tela i pojedinca – na slikama koje često prikazuju umetnika u stanju nemira, uzbuđenja, pa i očaja.
Marija Lasnig, rođena 1919. živela je i radila u Beču, a od početka karijere bila je fokusirana na auto-portrete. Njeni rani radovi bili su ekspresionistički i delom zasnovani na tradiciji figurativne umetnosti. Autoportretima, koje je često koristila kao instrument auto-analize, Lasnigova je stvorila ličnu enciklopediju samo-reprezentacije.
Poslednjih godina života radila je takozvane „drastične slike“ koje je opisivala kao „čisti realizam, samo malo ulepšan“. Tim slikama zapravo je brisala granice unutrašnje stvarnosti i spoljne reprezentacije, odnosno subjektivnog iskustva i objektivne percepcije.
Marija Lasnig je predstavljala Austriju na Bijenalu u Veneciji 1980. godine, dva puta je učestvovala na izložbi Dokumenta, kao i na niz drugih važnih međunarodnih izložbi. Izlagala je samostalno u Centru Pompidu u Parizu, MUMOK-u u Beču, Ludvig muzeju u Kelnu, Serpentin galeriji u Londonu…
Figurativne slike Lasnigove, čije pastelne boje poput dragulja suprotstavljaju teška psihološka stanja njenih autoportreta i tema, nisu stekle pažnju koju zaslužuju od sveta umetnosti. Ali, još manje pažnje je posvećeno njenoj eksperimentalnoj filmskoj praksi, koju je tokom svoje karijere negovala uz svoje slike, piše „Artnet“.
Ova dela pokretnih slika, kao i novi posthumni biografski film, u fokusu su prestižnog filmskog festivala Berlinale, koji se održava od 15. do 25. februara.
Dugometražni biografski film Anje Salomonovic pod nazivom „Spavanje s tigrom“ premijerno je prikazan u Berlinu 17. februara.
Deset Marijinih kratkih filmova je prikazano istovremeno u okviru Specijalne selekcije Berlinala, a program je uključio njeno prvo animirano delo, „Susret“ (1970), jednominutni komad zasnovan na njenim crtežima. Takođe, pred publikom se našlo „Umetničko obrazovanje“ iz 1971. godine, koje traje nešto manje od deset minuta, i predstavlja žalosno mesto žena u istoriji umetnosti, ne kao majstora umetničkih dela, već kao subjekata i muza. Drugi filmovi, poput „Oblika“, istražuju odnos između tela, osećaja i pokreta, što je takođe ključni fokus njene slikarske prakse.
U tragično-komičnom delu „Balada o Mariji Lasnig“ (1982), umetnica dečjim pripovedanjem i dirljivom duhovitošću oponaša priču celog svog života. Lasnig peva melodične stihove koji detaljno opisuju njeno rođenje i detinjstvo, sve do otkrića umetnosti, nastavljajući se do pred kraj njenog života.
„Moje detinjstvo je bila prava životna drama“, peva ona, „lonci i tiganji su leteli kroz vazduh… Jadno dete je patilo od rata svojih roditelja“.
Marija Lasnig preminula je 2014. godine u 94. godini.
Direktorka selekcije Berlinala, Barbara Vurm, opisala je Marijine filmske radove kao „divnu, živahnu kritiku, sjajne ideje, ručno crtane i pevane“.
„Spavanje sa tigrom“, biografski film, prikazuje lični i umetnički život Lasnig (koju glumi Birgit Minihmajr), od njenih korena u ruralnoj Južnoj Austriji do sveta umetnosti Beča i njegove prestižne umetničke akademije. Film prati njen uspon do uspeha, njene veze i njeno kretanje kulturnom scenom kojom dominiraju muškarci. Biografski film je verovatno dobio naslov od njenog istoimenog autoportreta iz 1975. godine, gde je sebe prikazala zagrljenu sa džinovskom životinjom.
Studijske scene u biografskom filmu takođe prikazuju njen emocionalni stil autoportreta koji uključuje njenu teoriju „svesnosti tela“. Lasnig bi, dok je slikala, prikazivala na platnu ono što je mogla da oseti u telu dok je radila. Ovaj intenzivan psihološki proces ponekad bi uključivao ležanje na podu preko njenog praznog platna dok je izvodila svoje poteze. Često bi njene figure imale intenzivna izobličenja ili bi u potpunosti nedostajali delovi tela. Efekat je moćan i njeni portreti nude jasan prozor u unutrašnji svet, svest i emocionalna stanja umetnika.
Lasnigova je bio ključna figura posleratne bečke umetničke scene. Kao i mnogi njeni muški savremenici, bila je pod uticajem apstraktnog ekspresionizma, ali i nadrealizma zbog svog boravka u Parizu kada se družila sa Paulom Celanom i Andreom Bretonom.
Danas se dela i filmovi Marije Lasnig uglavnom nalaze u kolekcijama Muzeja moderne umetnosti i Albertine u Beču. Njena biografija je objavljena 2022. godine.
(nova.rs)
