Skoro polovina članica Evropske unije ne želi da im šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen diktira visinu temperature u stanovima tokom predstojeće zime.
Predlog Evropske komisije da članice EU od 1. avgusta do kraja marta sledeće godine smanje upotrebu gasa za 15 odsto kako bi se pripremile za moguće prekide u snabdevanju ovim energentom iz Rusije naišao je na veliki otpor vlada članica EU, što dovodi u pitanje da li će ovaj plan za vanredne situacije biti odobren.
Dan pre nego što je posle desetodnevnog remonta ponovo potekao gas „Severnim tokom 1” na sastanku nacionalnih diplomata u Briselu najmanje 12 od 27 članica izrazilo je zabrinutost zbog predloga „evropske vlade”, reklo je za Rojters pet zvaničnika EU.
Glavno pitanje je treba li Evropska komisija da ima moć da takve ciljeve učini obavezujućim za sve članice evrobloka. Zato su Danska, Francuska, Irska, Italija, Malta, Holandija, Poljska, Mađarska i Portugalija bile među državama koje su rekle da Brisel ne bi trebalo da donosi takve odluke a da članicama prethodno ne da pravo glasa – a možda i pravo veta.
Među prvima se oglasila španska ministarka energetike Tereza Ribera, rekavši da vlada u Madridu neće narediti potrošačima da ograniče potrošnju gasa.
„Nećemo zakonom uvoditi obavezu podešavanja temperature kućnih termostata”, rekla je u razgovoru za lokalnu radio-stanicu Kadena SER, dodavši da njena zemlja nije zavisna od ruskog gasa nakon ranijih ulaganja u infrastrukturu za skladištenje ovog energenta.
Portugalska vlada takođe neće podržati plan koji je predložio Brisel da se evropska potrošnja gasa smanji za 15 odsto kako bi se prevazišao mogući prekid ruskih isporuka, rekao je Žoao Galamba, državni sekretar za životnu sredinu i energetiku.
„Portugalija će se suprotstaviti toj neproporcionalnoj meri. Predlog EK nije prilagođen zemljama koje nisu međusobno povezane gasnom mrežom, poput naše”, rekao je Galamba za list „Publiko”.
Portugalski ministar energetike objasnio je da predlog EK ne uzima u obzir razlike među zemljama, objašnjavajući da bi prinudno smanjenje potrošnje gasa zbog niske proizvodnje električne energije iz hidroelektrana moglo da dovede do nestanka struje na Pirinejskom poluostrvu.
I Grčka se protivi planu EU da članice smanje upotrebu gasa za 15 odsto, saopštila je Micotakisova vlada nakon što je u četvrtak ova zemlja predstavila plan za vanredne situacije, kojim se predviđaju rotirajući prekidi struje kao poslednje sredstvo ako se poremete isporuke ruskog gasa.
Konačnu reč o planu Ursule fon der Lajen daće ministri energetike država članica EU na hitnom sastanku 26. jula. Da bi sprovođenje ovog predloga postalo obavezno potrebno je da dobije podršku najmanje 15 članica evrobloka.
„Zemlje EU žele da imaju mogućnost da same pokreću takve krizne mehanizme. To nije nešto što bi želele da predaju u ruke Evropske komisije”, objasnio je jedan zvaničnik unije.
Države EU se utrkuju da uoči zime popune svoja skladišta gasa, čija je sadašnja prosečna popunjenost manja od 65 odsto, što je prilično niže nego što je cilj Brisela – 80 procenata. Najmanje zalihe prirodnog gasa su u istočnim i centralnoevropskim zemljama, piše magazin „Forbs”: u Bugarskoj 41,4 odsto, Hrvatskoj 43,73, Mađarskoj 46,83 i Letoniji 48,78 procenata.
Zato nije čudno što je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otputovao za Moskvu da kupi dodatne količine gasa. Njegov ruski kolega Sergej Lavrov poručio je da će ova molba mađarske vlade hitno biti razmotrena.
Uprkos tome što je Rusija ponovo odvrnula slavine na „Severnom toku 1”, Berlin priprema novi plan za uštedu gasa.
Vicekancelar Robert Habek, optužujući Moskvu da smanjenim isporukama gasa ucenjuje Nemačku, zatražio je od građana da smanje potrošnju ovog energenta, što će značiti niže temperature u stanovima i radnim prostorijama tokom zime.
„Očekuje se da će potražnja za gasom u Nemačkoj biti 12 odsto niža nego prethodnih zima, zbog visokih cena i mera za ublažavanje potrošnje”, rekla je za portal „Politiko” Peni Lik, analitičarka konsultantske kuće „Vud Makenzi”.
(Politika.rs)
