Direktno.rs je imao to zadovoljstvo da Đorđu Marjanoviću među prvima čestita rođendan i poželi dobro zdravlje.
Đorđe, u ime portala Direktno.rs i naših čitalaca, čestitamo Vam 89. rođendan uz želju da Vas zdravlje služi i da još dugo uživamo zajedno uz Vaše pesme.
– Hvala puno na ovim lepim rečima. Jako ste me obradovali Vašom posetom i što ste se setili mog rođendana – kaže Marjanović za Direktno.
Kako podnosite ovo vreme pandemije, karantina i svega što se dešava kod nas i u svetu?
– Ne znam kako da Vam odgovorim. Živim verovatno kao i svi penzioneri u Srbiji. Sa svojom suprugom Eli, slušam odluke kriznog štaba i ponašamo se u skladu sa tim. I da se malo našalim, najstroži Krizni štab čine moja deca. Oni nas čuvaju, paze, brinu i uvode zabranu okupljanja
Znamo da ste Vaš rođendan uvek proslavljali u društvu prijatelja, porodice i obožavaoca. Čak mnogo njih je dolazilo i iz Rusije. Da li će i danas biti tako?
– Nažalost, ne. Ove godine ću proslaviti u krugu najbližih. Naravno, sin Marko će uključiti skajp i imaću priliku da se čujem sa svojim prijateljima i obožavateljima putem kompjutera. Biće to za mene jedno novo iskustvo.
Da li pratite vesti putem medija?
– Da budem iskren, retko. Prebacujem kanale na kojima vidim da su političke vesti, više volim da pogledam neki muzički festival, muzički program. Sin mi pročita po svom izboru šta on misli da je najbitnije. To su obično vesti sa portala N1, Nova S i naravno Vaš portal, Direktno.
Da li gledate rijaliti program?
– O, ne, nikako. Nadam se da mi Vi i Vaši čitaoci nećete zameriti, ali ja tu formu programa nikako ne mogu da razumem. Neki mladi ljudi, bez karijere, psuju, vređaju se, pa i potuku. Ne, ne mogu to da gledam. Možda me je pregazilo vreme, ne znam. Smatram da ništa korisno mladi ne mogu da nauče iz ovakvih programa. Veću pažnju medija zaslužuju umetnici. Imamo fantastične glumce, pevače, pesnike. Imam utisak da šund i kič guše mlade i talentovane ljude. Da su na margini društva. A kultura i umetnost je nešto što čini samu bit jednog naroda.
Da li žalite za nečim u toku Vaše bogate karijere?
– Ne, ne žalim zaista. Bavio sam se poslom koji volim. Davao sebe na sceni publici. A publika je to osećala i uzvraćala mi emocijama, aplauzima i velikom podrškom.
Ne možemo da ne pomenemo Vaš scenski nastup koji je za to vreme bio avangarda u najmanju ruku?
– Znate, često me to pitaju. Kao i već poznato skidanje sakoa, ulazak u publiku, mikrofon koji sam skidao sa stalka kada u to vreme niko nije radio. Ne umem to da objasnim. Nosio sam se emocijama, trudio da prenesem publici da i oni to osete. Kažu, da sam i uspevao u tome.
Hvala, Đorđe, na razgovoru, puno zdravlja Vam želimo. Imate li poruku za čitaoce Direktno.rs?
– Hvala i Direktno na ovom razgovoru, na poklonu. A čitaocima Vašeg portala i ljudima koji vole moju muziku, poručio bih nešto kroz stihove jedne moje pesme.
Hvala Vam, prijatelji, za trenutke sreće.
Za svaki osmeh, aplauze i cveće.
Hvala Vam što ste mene prijateljem zvali i kada je teško bilo, ruku ste mi dali.
(SB/dunav.at)
