Drašković: Apstraktnim ekonomskim pojmovima narodu se baca prašina u oči

Političari, deo ekonomista kao i oni koji se bave statistikom često liče na proročice iznad staklene kugle kada upotrebljavaju agregatne pokazatelje kao suštinu dokaza da li neka ekonomija raste ili pada.

A to je zaglupljivanje naroda i kada bi neko ozbiljno pitao i predsednika države i neke komentatore šta je suština BDP-a, ne bi znali da vam objasne ni to a ni kakav je to rast od nule, ili minus tri odsto – kaže za Danas profesor Božo Drašković, penzionisani saradnik Instituta društvenih nauka, komentarišući jučerašnju procenu predsednika Srbije da će zemlja godinu završiti sa rastom od nule po čemu ćemo biti najbolji u Evropi.

Kaže da je dodatno „smućivanje“ to što se stavljaju neki kvartali u odnosu na druge, „pa se kaže kako je međusezonski rast 1,5 a mi smo očekivali 6,7 a biće 3,2“.

– To je potpuno nejasno, napamet priča. Suština ocene da li se neka ekonomija smanjuje odnosno „hladi“ ili „podgreva“, jeste da li realno proizvede više ili manje dobara i usluga. Često političari „propuste“ da kažu da kad se zadužite dve milijarde evra, vi ste uzeli tuđu akumulaciju, neki kapital iz inostranstva i gurnuli ga u sopstvenu potrošnju. A kako se sada ne uzima parametar zaduženosti, da li ste smanjili ili uvećali dug evidentiraće se narednih godina, tražnja koju finansirate iz kredita gurnutih u potrošnju, pokazuje kako imate ekonomski rast. A zapravo nemate – kaže Drašković i podseća da fenomen lažnog prikazivanja rasta nije specijalitet ove vlade, s tim su se i ranije igrali i političari, pa mnogi zaboravljaju da je „impozantan“ rast privrede do ekonomske krize iz 2008. zapravo bio posledica prodaje društvenog kapitala i upumpavanja tog niovca u potrošnju.

On ističe da je u ovoj godini privredna aktivnost de facto manja, kao i uvoz i izvoz, što nije krivica ni ove Vlade ni Vučića, ali da nema razloga da se te loše objektivne okolnosti prikazuju kao uspeh.

Zbog epidemije sve zemlje imaju probleme, ali treba biti realan i sagledati koliko će ljudi imati manje novca, morati da se dodatno odreknu potrošnje, koliko će se smanjiti zaposlenost.

– Dosta je veliki deo odgovornosti na ljudima koji se bave iskazivanjem i predstavljanjem statističkih podataka, jer za jednu ekonomiju i njeno stanje, kratak period od nekoliko meseci ne znači ništa. A trebalo bi obratiti pažnju i na još jedan febnomen, na cirkulaciju javne potrošnje, povratak fiskalnih prihoda u potrošnju. To što će se sada par milijardi dinara upumpati u sistem po osnovu tih 60 odsto minimalca pomoći, što nije loše jer kada ako ne sad, ali treba razumeti da on potiče iz fiskalnih prihoda ili zaduživanja. Ovde se stalno stvara utisak da je predsednik ili neki ministar dao nekakav novac kao da je iz njegovog džepa, što vređa inteligenciju – naglašava naš sagovornik.

Drašković navodi i da se apstraktnim pojmovima o rastu BDP-a narodu baca prašina u oči jer niko ne ukazuje na stopu siromaštva, koja se eufreminizirano naziva još i rizik od siromaštva, a već dugo se održava na nasleđenom, strašno visokom nivou od 25 odsto.

(Danas)

Pročitajte još

Popularno