Za izbore je registrovano 48,7 miliona ljudi širom Francuske i u francuskim prekomorskim teritorijama, a glasaju i francuski državljani u inostranstvu. Do 12 časova, odziv glasača bio je 25 odsto, što je za tri odsto manje nego na izborima 2017. godine, saopštilo je francusko ministarstvo unutrašnjih poslova.
Prema anketama, favorit je aktuelni predsednik Emanuel Makron, ali se njegova prednost u odnosu na Marin le Pen proteklih dana značajno smanjila.
Mandat Emanuela Makrona obeležili su protesti ,,žutih prsluka“, migranti, korona i rat u Ukrajini. Ipak, analitičari su mišljenja da upravo on ima najveće šanse da dobije izbore. Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za RTS kaže da Markonu u ovom trenutku u prilog ide osećaj birača da on donosi stabilnost, a birači u nesigurnoj situaciji ne žele da rizikuju.
Malo je verovatna pobeda desnice na čelu sa Marin le Pen, koja se i pre pet godina našla u drugom krugu, smatra Sretenović. U slučaju da ona pobedi, Francuska bi, ocenjuje, najverovatnije zauzela rezervisaniji stav po pitanju ukrajinske krize i daljih evropskih integracija. Podseća da je Le Pen u kampanju ušla oprezno, ne insistirajući na izlasku iz EU, što se njenim biračima dopalo, jer Francuzi u EU i savezništvu sa Nemačkom vide neku vrstu stabilnosti.
Makron kao argument protiv Le Penove koristi navode da bi došlo do povlačenja stranog kapitala, što bi se dalje odrazilo na stopu nezaposlenosti – jednu od velikih pretnji za francusko društvo.
Prvi preliminarni rezultati očekuju se oko 20 časova, kada se i zatvaraju biračka mesta.
(dunav.at/RTS)
