Dvorac do dvorca, palata do palate, a na kapijama katanac. Tako je danas u Mačvanskom Pričinoviću, gde više od pola sela radi u Beču. I oni koji su ovde bili za vreme korone, vratili su se u inostranstvo, prenosi portal “Distrikt”.
– Šta ćemo ovde, tamo imam svoje pare, svoj stan, lečenje, imam tamo sve – objašnjava gospođa, koja je na kratko došla iz inostranstva da obiđe kuću.
Tu su samo penzioneri koji su čitav radni vek proveli radeći u Beču, priželjkujući samo jedno.
– Znate li kada sam ja otišao? Četrdeset godina sam u Austriji. Prošle su mi godine tamo. E sad sam došao da malo proživim u ovoj kući ovde, koju sam pravio za stare dane – kaže austrijski penzioner.
Baš zbog toga su radili i ulagali ceo život, da bi uživali kada se penzionišu. Ali svugde mora da se radi, napominju oni.
– Ko radi, taj i sladi, ko ne radi, nema čime da se sladi. Tamo zaradimo, ovde trošimo – pričaju kroz smeh.
Ogradu od kovanog gvožđa nadvisile su vile, sagrađene za decu, unuke i praunuke. Za svakog člana porodice izgrađen je barem po sprat, pa je uređenje ovih višespratnica ozbiljan poduhvat, a vremena je malo.
– Samo posao, kuća, i obrnuto – zaključak je svih stanovnika ovog dela Mačvanskog Pričinovića.
Orlovi i lavovi čuvaju ovo mirno selo koje živne tek kada dođe leto. Za taj trenutak počele su pripreme, pa se peru fasade, briše prašina, kosi trava, da bi mogli da uživaju deset dana kada dođu na odmor.
– Ovde je lepota, najlepše je u našoj domovini, uvek je bilo tako – tvrde da čeznu za Srbijom.
Onda se vraćaju svom poslu u drugoj državi gde su otišli zbog novca.
– Nema kod Švaba ništa za džabe, mora da se radi od jutra do sutra – priča penzioner koji je ceo radni vek proveo u Austriji.
Ponovo će živnuti selo u julu i avgustu, kada dođu na odmor. Do tada će raditi, da bi mogli i dalje da ulažu u svoje vile.
(Telegraf.rs)
){kind=link}