Povod za pogrom bilo je pogrešno tumačenje nesreće, u kojoj su stradala tri albanska dečaka. Zvaničnici Unmika negirali su bilo kakvu vezu Srba sa tragedijom. Albanski mediji su, uprkos tome, prenosili zapaljive izjave političara i tako odigrali ključnu ulogu okidača u događajima koji su usledili.
U izveštaju međunarodnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici Pitera Tinslija, načinjenom posle istrage utapanja trojice albanskih dečaka u Ibru, navodi se da dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo bilo kojeg pojedinca ili pojedinaca. Tadašpnji portparol policije Unmika Derek Čepel takođe je demantovao da su albanski dečaci nastradali bežeći od Srba.
Prema albanskoj verziji događaja, oni su 16.marta 2004.godine, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, upali u Ibar i udavili se. Događaj je obznanio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zađtitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, opisujući ga kao ,,napad srpskih bandita“, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima. Ispostavilo se da skoro 19.000 pripadnika Kfora, angažovanih da smire nerede, nije bilo u stanju da zauzda bes Albanaca.
Prema izveštaju Unmika, koji su Ujedinjene nacije objavile u aprilu 2004.godine, ubijeno je 19 osoba. Van izveštaja ostalo je nekoliko neidentifikovanih tela iz prištinske mrtvačnice. Prema novijim izveštajima, stradalo je ukupno 27 osoba, 15 Albanaca i 12 Srba. Povređeno je 954 osoba, teško je oštećeno više od 800 objekata, uključujući crkve i manastire, a proterano više od 4.000 Srba.
(RTS)
