Tamnije, svetlije, nadošle, ravne – misli se na grudi. Već naslov izložbe pokazuje da se tu ide cikcak putem između prezentacije i reprezentacije, da se realni objekti u dobrom raspoloženju mešaju sa svojim konceptima.
Semantike su ovde vrlo glasne. Izložba na momente čak stvara novi rečnik da bi opisala samu sebe, kad na primer kustoskinja kaže da je „godinama skupljala grudi“ za ovaj provokantan projekat.
Ali koliko je pohod ženskih grudi kroz umetnosti, u ironizaciji i muških, danas uopšte provokativan?
„Grudi ne bi trebalo da budu provokantna tema. Da ipak jesu, ima veze sa njihovom simbolikom, gde se ujedinjuje predstava majke hraniteljke, istovremeno erotičnog i seksualizovanog objekta, preko feminizma i politizovanog. Tu se sudaraju dve radikalizovane strane – konzervativni deo društva, koji protestuje čak i na sliku žene koja doji, i mlađe generacije koje smatraju da nikog ne zanima šta pokazuju od svog tela“, navodi Laura Aman, kustoskinja izložbe.
„Bilo nam je zanimljivo da smo se prvo na to nasmijale, a onda je bilo, zašto je ta reakcija. Zanimljivo je da koliko god se mijenja i tehnologija i društvene norme, da grudi i dalje ostaju neka tema koja izaziva nelagodu. Stvarno izložba ima jednu ljepu kombinaciju s jedne strane političke relevantnosti, s druge strane neku vrstu zaigranosti i mislim da je to dobar način da se publici na taj način nekad ‘podvale’ teške teme“, ističe Sabina Sabolović, direktorka Kunsthale.
U radovima tridesetak savremenih autora kombinuje se figuralni, apstraktni i konceptualni pristup tom motivu koji će postojati dok je i ljudi. Prominentno je zastupljena istorijsko-umetnička ikonografija Marije Laktans, Marije Dojilje, gde se erotika pojavljuje pod plaštom religije.
„Istorija umetnosti je puna repetitivnih motiva. Neverovatno je koliko su društva današnjice nasledila, a da toga nisu svesna. Na primer, postoji kolač Svete Agate, u obliku odrezanih grudi te hrišćanske mučenice. I ljudi to naručuju i jedu bez svesti da iza toga stoji jedna krvava, zastrašujuća priča“, napominje Klaudija Lomošic, autorka eksponata Marija Laktans.
Najveći bečki muzej, Umetničko-istorijski, planirao je 2016. godine vođene ture za mlade migrante kao vid dobrodošlice. Akcija je propala kada se neko setio da bi u tom slučaju trebalo pokriti dve trećine eksponata zbog golotinje u raznim stepenima. Sloboda umetnosti je lomljiva roba.
(RTS)
