“Hitno! Traže se radnici u Austriji” – kliknuli ste već na ponudu, CV je uveliko spreman za slanje, a pred vama se već otvaraju u glavi bečki bulevari. Primetili ste, verovatno: Austrija, kao i veći deo Zapadne Evrope vapi za radnicima iz zemalja “trećeg sveta”, ali situacija, bar kako kažu ljudi koji su već tamo, nije ni potpuno idealna.
– Poslova ima, istina, ali da biste ga dobili, a iz Srbije ste, morate da ispunite niz uslova koji nisu toliko jednostavni i često mogu biti nesavladiva preprepreka – započinje priču za Klik do posla dvadesetdevetogodišnja S.A. koja godinama živi u Salcburgu, koja je prvobitno u Austriju došla kako bi studirala.
Kako ona ističe, prvo da biste dobili vizu, ako vam je ne obezbeđuje poslodavac, neophodno je da na računu imate 800 do 1.000 evra ili da neko garantuje za vas, poput rođaka ili poznanika.
Za rad u Austriji neophodna vam je crveno-belo-crvena kartica koja predstavlja boravišno-radnu dozvola za Austriju i koriste je zaposleni iz “trećih zemalja” kada dobiju konkretnu ponudu za zaposlenje. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, a reč je o zemljama van Evropske ekonomske zone.
Postoji bodovanje kojem se određuje kojoj grupi radnika pripadate. Cilj je da se privuče najbolji kadar iz jedne zemelje kadar prvenstveno istraživači i naučnici. Oni dobijaju mogućnost da dobiju i vizu na šest meseci zarad traženja posla, a ako ipak ne nađu isti za to vreme, primorani su da se vrate u Srbiju.
Stan je svuda najveća prepreka
– Veliki broj firmi u oglasu za posao ne obezbeđuje stan, a to je kao i u velikom delu Evrope, daleko najveći problem, jer je potražnja velika, a ponuda mala. Tu se dodaje i ogroman spisak uslova koje stanodavci postavljaju pred sve one koji bi da iznajme stan – kaže ova devojka i kroz smeh kaže da se svaki put ljudi osećaju kao na audiciji pri odlasku na gledanje stana.
Ona dodaje da je prvi stan 2012. godine kada je došla našla preko poznanika i da ga je tada plaćala 480 evra, što, naglašava, danas nije moguće.
– Samo dve godine kasnije morala sam da se preselim u drugi stan. O tome koliko su se cene promenile za tako kratko vreme, govori činjenica da ovaj sada plaćam 650 evra uz dodatnih 50 evra za struju – objašnjava ona, te dodaje da je potraga za stanom bila duga, pa se na kraju obratila firmi koja se pronalaženjem bavi i za njihove usluge je dala dve mesečne kirije.
Austrijski sajtovi prepuni su informacija šta vam je neophodno pri dolasku u ovu zemlju, pa nego što krenete u potragu za poslom u Austriji, proverite da li je za posao kojim nameravate da se bavite potrebna nostrifikacija diplome u Austriji, a postoji i baza na kojoj možete proveriti status univerziteta koji ste završili.
Kako kažu, ako koliko univerzitet nema status H+, ili ga nema u bazi, možete da podnesete zahtev za nostrifikaciju na nekom od univerziteta ili visokih škola na kojima postoji program koji je se može uporediti sa završenim studijama. Nadležna visokoškolska institucija će zatim proveriti koje dodatne kvalifikacije i ispiti su potrebni u konkretnom slučaju.
– Studenti iz „zemalja trećeg sveta“ imaju pravo da rade u Austriji. To u praksi nije lepo kako zvuči. Dozvoljen im je rad od 20 sati nedeljno, ukoliko je budući poslodavac spreman da za njih obezbedi radnu dozvolu. Kada sam na početku tražila posao imala sam velikih problema sa diskriminacijom i one kompanije koje su me pozvale na razgovor za posao, čim su shvatile o čemu se radi i da meni treba radna dozvola, odmah su prekidali razgovor – objašnjava ova devojka.
Crveno-belo-crvena kartica važi dvanaest meseci i dozvoljava naseljavanje na određeno vreme i zaposlenje kod poslodavca koji vas je zatražio. Nakon godinu dana može se podneti zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Ko se doseli sa ovom dozvolom, ne mora da dokazuje poznavanje nemačkog.
A šta ako nemate fakultet?
Upravo među zanimanjima za koje vam ne treba fakultet, Srbi traže svoju šansu, a ako je suditi prema austrijskim sajtovima za poso, takvi profili se najviše i traže, a plate nisu nimalo niske, kreću se od 1.800 do 3.000 evra.
(Klik do posla)
