Nasuprot tome, najveći deo duga koji drže nerezidenti (ostatak sveta) zabeležen je na Kipru (89 odsto), a slede Estonija (70 procenata), Litvanija (65 odsto) i Letonija (64 odsto).
Generalno, širom EU manje od 10 procenata duga drže rezidentni nefinansijski sektori (nefinansijske korporacije, domaćinstva i neprofitne institucije koje opslužuju domaćinstva), uz primetne izuzetke u Mađarskoj (25 odsto), Malti (17 procenata), Portugalu (13 odsto) i Irskoj (10 procenata).
Za 18 država članica evrozone ceo ili skoro sav javni dug (veći od 99 odsto) po nominalnoj vrednosti bio je denominovan u nacionalnoj valuti.
To su Belgija, Estonija, Irska, Kipar, Litvanija, Luksemburg, Finska, Portugal, Malta, Francuska, Letonija, Španija, Slovačka, Holandija, Slovenija, Italija, Austrija i Grčka. Među zemljama evrozone, samo za Nemačku više od jedan odsto javnog duga nije denominovan u evrima.
Samo u tri države članice EU više od 50 odsto njihovog bruto duga centralne vlade bilo je denominivano u stranoj valuti na kraju 2021. godine: Bugarskoj (74 odsto), Hrvatskoj (72 procenta) i Rumuniji (52 odsto). Ove tri zemlje nisu deo evrozone, a najveći deo njihovog deviznog duga denominovan je u evrima.
Kada je reč o Srbiji, javni dug je na kraju 2021. godine bio 30,13 milijardi evra, što je iznosilo 56,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija. Na kraju novembra javni dug bio je oko 29,89 milijardi evra, odnosno 56,4 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2020. godine iznosio 26,67 milijardi evra, ili 57 procenata BDP-a.
(Biznis.rs)
