Lira je dostigla je najniži kurs u odnosu na američki dolar u jeku diplomatskih razmirica sa Sjedinjenim Državama.
Pad na berzama u Aziji rezultat je zabrinutosti investitora zbog turske krize.
Poslednji udarac na tursku valutu stigao je kada je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će udvostručiti takse na uvoz turskog čelika i aluminijuma.
Predsednik Turske Redžap Erdogan rekao je da neće dozvoliti da Turksa „padne na kolena”. Erdogan je govorio i o zaveri protiv Turske.
Šta se dešava na tržištu?
Indeks tokijske berze Nike 225 pao je za dva odsto i pre nego što je Tramp najavio nove mere.
Stručnjaci smatraju da su padu lire doprineli strahovi da Turska tone u ekonomsku krizu.
Reagovale su i berze u Hong Kongu i Šangaju, dok je indeks australijske berze niži za 0,5 odsto, a južnokorejski za 1,8.
Zabrinuti investitori širom sveta počeli su da prodaju azijske akcije.
Stručnjaci objašnjavaju da investitori sada traže “sigurne luke” poput američkog dolara i japanskog jena.
Šta je uzrok pada lire?
Stručnjaci za pad lire krive strah da Turska tone u ekonomsku krizu.
Indeksi na turskoj berzi pali su za 17 odsto, a inflacija je dostigla 15 odsto.
Investitori su zabrinuti da bi turske kompanije koje su pozajmljivale novac kako bi ulagale mogle da imaju problem za vraćanjem pozajmica u dolarima i evrima – slaba lira znači veće dugove.
Kakvi su odnosi Turske i Sjedinjenih Država?
Turska odbija da isporuči američkog sveštenika Endrua Bransona koji je u zatvoru već skoro dve godine.
Zatvoren je zbog optužbi da je bio povezan sa nelegalnom Partijskom kurdskih radnika i „gulenistima” koje Turska optužuje za neuspeli puč 2016. godine.
Erdogan je ljut što Sjedinjene Države nisu preduzele više protiv pokreta gulenista. Sjedinjene Države su odbile da isporuče Fetulaha Gulena, koji živi u Pensilvaniji.
Američka podrška kurdskim pobunjeničkim grupama koje se bore protiv Islamske države na severu Sirije dodatno otežava odnose.
Erdogan je sve bliži Rusiji, iako Turska članica NATO, a SAD koriste vazdušnu bazu u Inčirliku u borbi protiv Islamske države. Turska preti da će zatvoriti tu bazu.
Zašto se stručnjaciboje širenja krize?
Investitori su zabrinuti da turske kompanije neće moći da vrate pozajmice u dolarima i evrima i da će dugovi nastaviti da rastu.
Više od trećine zajmova turskih banaka je u stranim valutama, podaci su Rojtersa..
Izveptaj Fajnenšl tajmsa u kome piše da je Evropska centralna banka zabrinuta zbog krize u Turskoj dodadno je podstakao strah da kriza može da se raširi.
Fajnenšl tajms navodi primere španskih, italijanskih i framcuskih banaka koje posluju u Turskoj, a koje su izložene krahu turske valute.
(BBC)
