Zarada najplaćenijih košarkaša u Evropi ne odstupa puno u odnosu na prosečnu neto platu svojih kolega u NBA ligi prenosi Basket njuz.
Najplaćeniji košarkaš u Evropi je košarkaš Barselone Nikola Mirotić koji zarađuje pet miliona dolara po sezoni i on je jedini košarkaš koji igra na Starom kontinentu a zarađuje više od prosečnog igrača u NBA ligi.
Prosečna plata u NBA ligi je 8.5 miliona dolara po sezoni (računaju se desetodnevni i kratkoročni ugovori) ali kada se oduzme taksa brojka pada na 4.2 miliona američkih dolara.
Efesovi članovi Šejn Larkin i Vasilije Micić popunjuju top tri.
Šejn Larkin za godinu dana inkasira nešto manje od četiri miliona. Prošlog leta za njega su bili zainteresovani klubovi iz NBA lige ali je Larkin odlučio da ostane u Efesu i produžio ugovor na još dve godine.
Po ugovoru, Vasilije Micić zarađuje 3.3 miliona po sezoni ali se sa bonusima taj broj povećava na nešto manje od 4 miliona. Bonuse koje Micić zarađuje donose priznanja koja dobija u poslednje vreme. Osvojio je dve uzastopne titule Evrolige, osvojio dva uzastopna priznanja MVP-ja završnog turnira, priznanje za najboljeg strelca i priznanje za MVP-ja regularnog dela sezone 2021. godine.
Lista najplaćenijih košarkaša u Evropi:
1. Nikola Mirotić, Barselona 5 miliona
2. Šejn Larkin, Anadolu Efes 4m
3. Vasilije Micić, Anadolu Efes 3,3m
4. Skoti Vilbekin, Fenerbahče 2,4m
5. Nikolo Meli, Olimpija Milano 2m
6. Majk Džejms, Monako 2m
7. Vil Klajburn, Anadolu Efes 2m
8. Nik Kalates, Fenerbahče 2m
9. Edi Tavares, Real Madrid 2m
10. Kevin Pengos, Olimpija Milano 1,8m
Takođe je važno pomenuti deo bruto plata koji utiče na oporezivanje američkih igrača. Na primer, tehnički, plata od 500 hiljada evra u Španiji ili Nemačkoj za američkog igrača je ekvivalentna 800 hiljada evra u Turskoj.
Kada se američki igrač vrati kući, mora da prijavi svoje prihode. Španski, nemački i francuski klubovi plaćaju oko 50% poreza, što je veoma blizu većini američkih regiona.
Ali pretpostavimo da igraju u Turskoj, Monaku ili drugim oblastima sa timskim oporezivanjem. U tom slučaju, igrači moraju da pokriju razliku između poreza u svojoj matičnoj državi i zemlji u kojoj su igrali.
Tako, na primer, ako turski klubovi plaćaju 20% poreza, igrač u SAD bi trebalo da pokrije preostalih 30%.
(RTS.rs/Foto: gettyimages)
