Ovo jedino Vagnerovo delo bez mitologije, bavi se profesionalnim ponosom običnih ljudi u renesansnim gradovima koji se oslobađaju okova Boga i kralja.
Majstori pevači prvi put su izvedeni u minhenskoj operi 1868. godine. Likovi su dupli “majstori”. Oni su majstori-zanatlije organizovani u gilde, ali istovremeno i strastveni gradski muzičari.
Glavni lik je Hans Zaks, obućar i poeta, istorijska ličnost iz prve polovine 16. veka. Libreto je takođe Vagnerov: majstor zlatar obeća ćerku Evu onome ko napiše najbolju pesmu. Takmičenje za zlatarevo zlato počinje, ali, ako se Zaks sam ne povuče, Evina tajna ljubav nema šansu.
Šta danas u svetu opere znači specijalizacija “vagnerijanac”?
Tenor Mihael Laurenc, koji tumači ulogu šegrta Davida kaže da je na početku vagnerijanske karijere.
“Već sam bio obućarski šegrt David pre devet godina, od tada ništa od Vagnera. Ali sad se menja, na leto nastupam kao Bog Loge u Rajnskom zlatu u Beču i Bazelu, posle toga sa Simfonijskim orkestrom iz Dalasa kao Nibelung Mime u Zigfridu”, navodi Laurenc.
Svečani ton u službi humora
Za Vagnera su Majstori pevači bili opera tamne nostalgije, ali libreto priča drugačiju priču. Kada se, na primer, objašnjava kakva je muzika neophodna za sklapanje braka, a kakva za avanturu i van braka, ili kad se pompozni Bekmeser žali da mu “đonovi nikad nisu bili tako tanki”, što znači prazniju glavu. Svečani ton ovde ne nosi apoteozu, već humor, i to sasvim zemaljski.
“Ima dosta Baha u ovoj operi. To joj daje izvesnu dubinu, olakšava prepoznavanje; stvara centar smirenosti, pre nego što eksplodira u vagnerijanskim tonovima”, objašnjava sopran Hana-Elizabet Miler koja igra Evu Pogner, zlatarevu ćerku.
„I mi se posle svake pojedinačne probe ili izvođenja pitamo kako Vagnerova muzika uspeva da izazove i održi katarzični efekat. Recimo ovde, kad se zapeva na livadi van grada, kada odjeknu trube, ili kad grune Svadbeni marš u Loengrinu. Vagner je imao neverovatan osećaj za dramatično”, istakao je Laurenc.
Hana Elizabet Miler Vagnerovu muziku opisuje kao monumentalnu: “Tu su svi instrumenti angažovani, vlada punoća zvuka u orkestru i na bini. Kad nepregledni horovi Majstora pevača istrče na scenu i zapevaju sa tim ogromnim orkestrom koji ih prati, zvuk poprima volumen moći i snage. To je onda doživljaj svečanog i lepog bez premca”.
(RTS)
