Problem, međutim, ne pogađa samo Austriju, već i mnoge druge zemlje Evropske unije. Veoma je slično i Nemačkoj, gde ozbiljna nestašica stručne radne snage snažno pogađa i obrazovni sistem.
Zatvaranje dve škole u Austriji pogodilo je ukupno 27 osnovaca u pokrajini Forarlberg, i decu su morale da prime druge škole. o čemu su njihovi roditelji obevešteni još krajem prošle školske godine.
Opoziciona liberalna partija Neos zatražila je sveobuhvatne reforme i pozvala ministra prosvete, konzervativca Martina Plašeka da se „napokon probudi“ i preduzme nešto protiv manjka učitelja, preneo je portal EURACTIV.
Predstavnici te partije rekli su na konferenciji za novinare da posao nastavnika mora da postane atraktivniji, kao i da se sistemom podsticaja i šansi za napredovanje u karijeri otvori bolja perspektiva za učitelje koji su posvećeni svom poslu.
Vlasti Forarlberga izrazile su nadu da će dve škole moći da budu otvorene za dve do tri godine.
Barbara Šebi Fink iz vladajuće konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP) rekla je da je ove godine zasposleno više nastavnika nego prošle godine, što je, prema njenoj oceni, dokaz da posebne mere, kao što su stambene subvencije za učitelje koji dolaze iz drugih pokrajina, daju rezultate.
U Nemačkoj je ove godine u obrazovanju ostalo nepopunjeno 30.000 do 40.000 radnih mesta. Predsednik Nemačkog udruženja nastavnika Hans Peter Majdinger rekao je za javnu televiziju ZDF da je to „najgora školska godina u poslednjih 50 godina“.
A iskustvo, dodao je Majdinger, pokazuje da je to samo najava onoga što se sprema tokom školske godine.
„Onda će se osetiti i izostanci zbog bolesti ili trudnoća. Nadamo se da pandemija neće ponovo biti tako strašna, ali ona nije nestala. a ne znamo ni koliko će još izbeglica doći u Nemačku“, rekao je Majdinger, preneo je ZDF.
On je ocenio da je nove kadrove za školski sistem trebalo vrbovati još pre deset godina, ali da se to onda „prespavalo“.
Druga „ogromna greška“bilo je, prema oceni Majdingera, što su u vreme pada nataliteta 90-ih godina u Nemačkoj masovno ukidana studijska mesta za buduće prosvetare, što se „nikada nije smelo dogoditi“.
Majdinger je dodao da su doprineli i eksterni faktori, a to su masovni migrantski talas koji je od 2015. u Nemačku doveo brojne migrantske porodice sa decom, kojima su se sada pridružile i izbeglice iz Ukrajine.
Prema podacima prosvetnih vlasti, u Nemačkoj su se krajem avgusta ove godine školovala 163.253 đaka iz Ukrajine.
Sindikat obrazovanja i nauke (GEW) upozorava i da mnogi nastavnici ne uživaju zasluženo poštovanje. Kao primer sindikat navodi pokrajinu Baden-Virtemberg gde je uoči letnjih odmora otpušteno i u nezaposlenot oterano između 8.000 i 9.000 nastavnika, koji su pred sam početak nove školske godine ponovo zaposleni.
I Majdinger smatra da su jedan od uzroka problema uslovi za rad, pošto, kako je rekao, nemački nastavnici u odnosu na druge zemlje drže veliki broj časova, obavljaju i administrativne poslove, a šanse da napreduju su veoma male.
Ukazujući da država mora da ima određenu rezervu prosvetnog kadra pa i da taj višak zaposli, Majdinger je ocenio da to može da se reguliše fleksibilnim smanjivanjem, ili povećavanjem broja učenika u razredima.
(N1info/Agencije/Foto: Pixabay)
