“Sećanje nikada nije završen proces”, prenose izjavu zamenice gradonačelnika Uši Švarcl na portalu tt.com, (dnevne Tirolske novine koje su među najčitanijima u Austriji). Gospođa Uši je, inače, predsedavajuća Kulturnog saveta Grada, koj je usvojio tekst koji tek treba da bude izglasan u Senatu.
Februara ove godine ideja je bila da se tabla sa imenom Diane Budisavljević postavi u Inzbruku, na njenoj rodnoj kući u Ulici Marije Terezije. Ali, tu se nije spominjala ni NDH, ni ustaše, a ni Srbi. Govorilo se o herojskom činu u nekadašnjoj Jugoslaviji i spasavanju dece.
A zatim je osmišljena nova verzija ploče, koja, opet ne spominje Srbe i tek treba da se usvoji.
“Tokom Drugog svetskog rata, Diana Obexer-Budisavljević spasla je više od 10.000 dece iz logora fašističkog režima ustaša u NDH uz pomoć drugih aktivista”.
I taj tekst trebalo bi tek da se usvoji u junu.
– Mi se borimo za to da se ipak nađu srpska deca na ploči. Zamenica gradinačelnika spominje da će glasanje biti u junu mada će možda već biti i u sredu iduće nedelje. Na prvobitnom predlogu teksta se spominjala Jugoslavija. Izdejstvovali smo da umestu Jugoslavije koja u to vreme nije postojala piše NDH, ali nisu uvažili poreklo dece Na ovome smo od kada se ponovo pokrenula priča o spomen-ploči, tj. od početka februara. Biće novih događaja povodom ovoga i nadamo se da će potpuna istina pobediti, te da će poreklo žrtava biti spomenuto na spomen-ploči – ispričao je za Telegraf Vladimir Vlajić iz Srpske pravoslavne omladine Inzbruka,
– Ovo je samo prvi korak. Prostor na tabli je ograničen i ne može sve da se objasni. Naravno, ne možemo se odužiti ovoj velikoj ženi u samo nekoliko redova – rekla je Švarcl.
Ona ističe da će i jedan dečji vrtić poneti ime Diane Budisavljević jer “deca” znače sve žrtve.
– Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Diana je spasavala srpsku decu i to bi trebalo da bude naznačeno. Ako Grad ima dokaza da je ona takođe spasavala jevrejsku i drugu decu, ona bi takođe trebalo da budu spomenuta i Diana bi trebalo da bude uvršćena u “pravedne među narodima” u Jad Vašemu – kazao je Vladimir Vlajić.
Vlajić podseća na Vilhelma Kuesa, autora prve knjige o Diani Budisavljević na nemačkom jeziku. Kaže, taj rad je ključan kako bi se ukazalo na srpske žrtve.
Kues, austrijski pisac i autor Dianine liste, podvlači da je ona spasavala pretežno srpsku, pravoslavnu decu. I Institut za savremenu istoriju iz Beograda prila o srpskoj deci, govori Vlajić.
– Ja sam za to da se napiše: “hrvatski fašisti izvršili su genocid nad srpskim narodom. Diana se tome suprotstavila” – naveo je autor Kues u jednom svom obraćanju u Inzbruku.
Niko od potomaka nije hteo da primi orden
Niko od potomaka žene koja je svojim zalaganjem spasla 10 hiljada dece nije do sada prihvatio da primi orden koji joj je posthumno dodelio Grad Inzbruk, a na inicijativu Pokreta oslobodilaca Tirola i Srpske pravoslavne omladine Inzbruk.
(Telegraf)
